Streetcore Unity je jedan od novijih sastava na našoj sceni, ali ne i manje enrgičan i sa manje ideja. Baš suprotno, za nekoliko meseci svog postojanja, ušli su u studio, snimili EP i trenutno čekaju izdavača i snimaju kadrove za svoje prve spotove. O svemu tome razgovarali smo sa Filipom Avramovićem Ćafijem, bubnjarom sastava.


HC: Šta je Streetcore Unity?
SU: S obzirom da smo sa ulice, a ekipa je vrlo mala, pokušavamo drugim ljudima oko nas da dočaramo kroz naše tekstove sranje u kome se nalazimo. Što je veća ekipa sranje je manje oko nas. Nekako to sivilo koje je oko nas lakše podnosimo kada nas je više. Samo ime benda asocira na to gore navedeno.

HC: Kako je on nastao? Čija je ideja bila da napravite takav sastav?
SU: Bend je nastao za vreme novogodišnjih praznika 2013.godine kao ideja da se nešto promeni na lokalnoj hard core sceni. Ideja je bila moja, ali nije mogla biti realizovana bez ostalih članova i njihovih ideja što se tiče žanra.

HC: Kako biste odredili svoj žanr?
SU: Hardkor punk sa krajem osamdesetih i početka devedesetih, uz dosta besa.

HC: Vrlo brzo nakon okupljanja ste već krenuli sa radom na EP-ju, da li vi to sami finansijski pokrivate i koliko je teško u današnjem vremenu izdvojiti novac i uložiti u bend?
SU: Da, sami smo finansirali, s obzirom da je većina studenata u bendu i samo ja radim, te sam odlučio da sve iznesem na svojim leđima i uložim dosta vremena i novca, kako bismo sve svoje ideje predstavili široj masi i preneli našu energiju i trud.

HC: Završili ste materijal šta je sledeće?
SU: S obzirom da nam je prvobitni dogovor propao za spot koji je trebao biti snimljen, morali smo da se snađemo kako znamo i umemo i nastavimo snimanje za pesmu „Ignorance is bliss“. Dok radimo ovaj intervju spot se montira, a već neko vreme se snimaju scene za našu obradu, koju nećemo otkriti do samog obavljivanja na youtube (to će biti iznenađenje). Sledeće je u planu (pošto je EP završen) izdavanje materijala za lokalnu producentsku kuću, dok se polako sprema svirka povodom promovisnje EP-a. 

HC: Kakva je bila vaša saradnja sa Grkom kod koga ste snimali EP?
SU: Saradnja je bila vrlo površna i moje lično mišljenje je da to nije odrađeno, onako kako smo očekivali. Vreme koje je utrošeno u snimanju tih pet pesama je moglo biti kvalitetnije odrađeno. 

HC: Verovatno imate neke uzore iz sveta hardkora, koji su to uzori?
SU: Njurorška hardkor scena devecesetih, brazilska hardkor scena i ima tu dosta bendova da ih ne nabrajam sve, verovatno bih izostavio neki. U suštini najviše volimo zvuk gde dominira bubanj i ritam sekcija.

HC: Vaši tekstovi su kritike društva, zbog čega?
SU: Gore navedeni sivilo i bezbojan grad bez ideja koji tupka u mesto već više od dve decenije.

HC: Da li ste do sada imali neku svirku u Nišu?
SU: Imali smo svirku na proleće u SKC-u na Pravnom faklutetu u Nišu, zajedno sa lokalnim bendovima. Prošla je odlično s obzirom da nije bilo mnogo ljudi, jer većina kukaju kako scena ne postoji, a sede ispred kluba kada je neka svirka.
Drugari ako želite da scena postoji, najviše se mora truditi publika koja će podržati neki događaj.

HC: Ko sve čini bend?
SU: Petar na ritam gitari, Jovan solo gitara, Aleksandar na basu, Nikola je vokal i ja za bubnjevima. Većina tekstova je bila moja lična inspiracija, jer sam prošao kroz mnogo bendova i nakupio neko iskustvo. Basistu Lazara smo morali da zamenimo jer je momak počeo sa fakultetom i jednostavno nema vremena za bend i zahvaljujemo se na svemu što je učinio za sastav.

HC: Šta poručujete čitaocima?
SU: Bez obzira na to koju muziku slušate, budite ljudi i doprinesite svojoj lokalnoj sceni tako što ćete kupiti disk od lokalnog benda, otići na njihovu svirku ili bar šerovati njihov event kada ga postave na fejsbuk da vidi što više ljudi. Klik ništa ne košta, zar ne? Ostanite hardkor.

Razgovarala: Anđela Jovanović