“Devil’s pass” aka “Dyatlov pass incident” je film čiji se kostur bazira na jednom od najjezivijih dogadjaja 20. veka.

Pre nego što kažem malo više o filmu, reći ću nešto o samom dogadjaju po kome on nosi ime. Naime, 2. februara 1959. godine, devetoro studenata je izgubilo živote pod nikada razjašnjenim okolnostima. Vodja grupe, Igor Dijatlov i njegovih devetoro prijatelja je krenuo put severnog Urala, i na planini Kholat Syakhl, (što pripadnici plemena Mansi koje živi u tim krajevima prevode kao “Planina mrtvih”) bivaju pronadjeni mrtvi. Jedan od njih, Juri Judin, zbog povišene temperature biva primoran da napusti grupu, i vrati se natrag. Nekoliko godina kasnije je smešten u jednu psihijatrijsku bolnicu. 


Ono što je javnosti poznato jeste da je kampere nešto preplašilo, i da su oni u žurbi istrčali iz svojih šatora u šumu. Tome su dokaz šatori rasečeni iznutra. Spasioci su najpre pronašli tela četvoro ljudi nekoliko dana nakon tog događaja, a tela ostalih su pronadjena nekoliko meseci kasnije. Sve žrtve su bile slabo obučene, i sa brojnim prelomima kostiju. Najviše povreda je bilo u predelu lobanje i rebara. Takodje, ono što je najintrigantnije jeste to što su neke od žrtava bile visoko radioaktivne, a jedna je čak pronadjena bez jezika. Pronalaženi su na različitim razdaljinama. Zanimljivo je da je jedna od žrtava posedovala foto-aparat, tako da je sačuvano mnoštvo njihovih fotografija sa tog kobnog “izleta”. Poslednja fotografija je napravljena u šatoru, ali, isuviše je nejasna, tako da postoji veliki broj njenih “definicija”. Sve fotografije se mogu pronaći na internetu, kao i fotografije koje su slikali spasioci u toku pronalaženja tela. Te fotografije su isuviše uznemirujuće, i ne bih predlagao njihovo gledanje.

Špekulacija o tome šta se zaista desilo je mnogo. Ona “najprihvatljivija” jeste da ih je ubila vojska jer su videli ili čuli nešto što nisu trebali. Tome i ide u obzir odsecanje jezika jednoj od žrtava, što bi značilo “Ćutaćes!”. Nakon obdukcije se ispostavilo da je žrtva u trenucima kada je izgubila jezik bila još uvek živa. Druga “verzija” priče jeste da je kampere ubilo pleme Mansi, što se kasnije ispostavilo kao netačno. Pomenuo bih i mogućnost nekih paranormalnih pojava kao što su posetioci sa drugih planeta, u šta takodje veliki broj ljudi veruje. Neki veruju da je to posledica radioaktivnosti kože nekih od žrtava. Na poslednjoj načinjenoj fotografiji mnogi vide vanzemaljca, dok neki vide čoveka sa podignutom rukom. Pripadnici plemena Mansi su kasnije rekli da su te noći na nebu videli narandžastu svetlost u pravcu kampa. Priča se i da zvuci odbijanja vetrova o planine nateraju čoveka da poludi posle nekog vremena. Tako da postoji mogućnost i da je nekoliko žrtava zbog toga izašlo iz svojih šatora u pola noći, a da su drugi krenuli u potragu za njima, i tako svi nastradali.

Ceo ovaj slučaj je zatvoren ubrzo, a kao razlog smrti šestoro žrtava je definisana hipotermija, a ostalih troje je preminulo od brojnih povreda. Bilo je i zabranjeno da se išta o tome piše i objavljuje. Jedan novinar je napisao knjigu u kojoj je dao svoju definiciju priče, i ubrzo nakon toga je poginuo u saobraćajnoj nesreći u kojoj je on bio jedini učesnik. Njegove arhive sa slikama, dnevnicima i dokumentima su nestale.

Što se tiče filma, željno sam iščekivao njegovu premijeru, jer sam za celu ovu priču čuo pre nekoliko godina, i bavio se njenim istraživanjem. Film, iako je po ocenama gledalaca osrednje dobar, mene je ostavio bez reči. Oduševilo me je to što su obuhvaćene sve teorije njihove smrti i pokušaj njihovih objašnjenja. Bez obzira što je od toga načinjen tipičan Američki horor film, ovo je jedan od onih filmova koje neću ponovo  gledati.

Radnja filma se vrti oko nekoliko mladih ljudi iz Amerike na čelu sa Holi, studenktinjom Univerziteta Oregon koja biva nagradjena putom u Rusiju da vrši istraživanje o Dijatlovu u prijateljima. Holi odlučuje da snimi dokumentarni film tako što će se kretati isto kao i oni. Sastavlja ekipu koju čine njen prijatelj Dženson, student filmske režije, Deniz, ton-majstor, i Hauser i Endi, dvojica iskusnih planinara. Pri samom dolasku u Rusiju, ekipa posećuje psihijatrijsku bolnicu u kojoj je boravio jedini preživeli kamper, ali, on im preko prozora šalje znak da se vrate odakle su došli. Holi kasnije intervjuiše jednu staricu koja je bila spasilac u to vreme, i od nje saznaje brojne kontroverze. Nakon pronalaženja misterioznih drvenih vrata na Uralu, i jezika u jednoj osmatračnici, Holi i njenim prijateljima počinju da se dešavaju jezive stvari.

Pomenuo bih i to da je film radjen kao i “Veštica iz Blera”, ali, sa mnogo većim odlikama jednog horora.
Bilo kako bilo, ono što se zaista desilo tog 2. 2. 1959. godine još uvek važi za jedan od najstrašnijih i najmisterioznijih dogadjaja modernog doba.

Ilija Najdanović