HC: U vašem opisu rekli ste : "Tišina je naše platno po kojem nanosimo note", možete malo bliže objasniti?
VK: Tišina je sama po sebi zapravo najglasnija moguća stvar, a muzika koju stvaramo treba da je upotpuni, uobliči. Za mene tišina je idealna podloga, horizont, predvorje za pregršt svetova. Recimo da je stvaranje muzike neka vrsta svojevrsnog putovanja za mene i ostatak jata. Stvarajući, mi se trudimo da na to divno putovanje povedemo i ljude koji je osećaju, uostalom zato i navodimo da uvek nadasve težimo pažljivim slušaocima, a ne tek pukim konzumentima ili pasivnim učesnicima. Nama trebaju putnici, duše koje će jednostavno pustiti svoje korake zajedno sa nama u to nešto divno i nepoznato. Muzika je sama po sebi interaktivna, direktan rad sa osećanjima i nemoguće je svesti taj magičan trenutak kad ona nastaje samo na članove benda i to je svima koji je osećaju potpuno jasno. Stvaraš, daješ sebe, kanališeš osećanja, iskustva, priče, putovanja u nešto više, u oslušljivo i tad čak i najnepristupačnije staze učiniš autoputevima dostupnim  svakoj duši koja želi i ume da se u potpunosti preda tonovima.

HC: Otkud Vrane Kamene?
VK: Često mi postavljaju upravo to pitanje. Mogao bih ti reči da volimo da kljucamo i kotrljamo ljude zvukom, a opet stvari svakako jesu mnogo dublje nego što se to isprva čini. Nije bitno odakle dolazmo, ko smo i šta smo već je bitna poruka koju vam donosimo. Ime benda ne treba biti tek puka formalnost jer za nas ono predstavlja jasnu odredbu, svojevrsni iskaz onoga što jesmo i što nas čini ovakvima kakvi jesmo. Vrana i kamen, kamenje i vrane, samo se pokrenite, trgnite um i duh i odgovori će vam se sami nametnuti. Sve će vam biti jasno u naših prvih par tonova i bez mog obrazloženja.

HC: Bend ste iz Beograda, da li smatrate da imate veće prednosti u odnosu na sastave iz manjih gradova?
VK: To što smo iz kapitola uopšte nam ne olakšava, čak šta više neizmerno nam otežava u većini slučajeva čitavu stvar jer od benda koji odavde dolazi uvek se očekuje puno više u odnosu na druge. Najiskrenije rečeno mislim da ne postoje više u bukvalnom smislu mali i veliki gradovi, bar ne  u ovoj eri prožetoj  modernom tehnologijom. Grad je uvek grad bilo da ima koju ulicu manje ili više. Uostalom, pogledaj našu scenu i shvatićeš da je zapravo najmanji broj bendova iz samog Beograda, mahom su na sceni upravo i najprisutniji bendovi iz  tih "manjih gradova" koje si spomenula u svom pitanju. Ogromna većina ljudi iz malih mesta se pomerila ovamo, a i većina festivala otvoreno i ukida "prednost domaćeg terena", ma šta im to značilo, bendovima odavde i to sve  u cilju da se da šansa bendovima koji dolaze sa strane. Najiskrenije, meni je takvo pojmanje stvari potpuna glupost jer ako radite i dobro radite to što radite, ma gde to radili, svakako će vas ljudi slušati bilo ovde, bilo u manjem mestu i to bar po meni  veze s vezom nema. Uopšte stupidnost je ikoga ograničavati na uštrb ikoga jer u protivnom dobiješ samo nekakvu lažnu sliku nečeg što je miljama daleko od realne slike. Sa takvim stavom zeznu stvar i posle im kao nije jasno šta tu nije bilo u redu. Uopšte kretenizam je svoditi umetnost, muziku i same muzičare na nekakvu konkurentnost. Konkurencija je inače u Beogradu, ako se uopšte tako mogu i izraziti, jako velika. Postoji sijaset odličnih muzičara i sjajnih bendova ali ja njih ne doživljavam kao konkurente ili slično jer po meni muzika se jednostavno ne može vagati, a muzičari i ne bi trebali biti takmaci već bi svi mi zajedno morali činiti nešto izvan klasičnih pojmanja merila i pravila sivog sveta i ovog sumanutog sistema oko nas. Nikada ne treba zaboraviti da je nad ovim narodom izvršena bestijalna muzička i kulturološka lobotomija. Svi mi zajedno trebamo raditi na tome da se stvari dovedu u neko normalno stanje. Ovaj narod treba lečiti putem zdravog zvuka i normalnih vrednosti. Realno zemlja nam je dovedena u stanje ružičaste i hipsterske dugotrajne kome i to bi svakom trebalo biti savršeno jasno.

HC: Kako biste opisali publici svoj rad?
VK: U najkraćim mogućim crtama mogao bih reći što se opisa našeg stvaralaštva tiče, da Vrane kamene prvenstveno morate poslušati i tek tada omrznuti ili zavoleti. Naprosto  težimo ka tome da jednostavno ne ostavljamo prostora i mesta ikakvoj trećoj opciji. Ako želite slobodu, jak zvuk, sirovu rock energiju, ako ste za veliko NE hipsteraju i ovim hopa-cupa bendićima tipa "NE-BO KRVA-Ri A JA TE VO-LIM", ako imate jasan stav i ako ste dovoljno svoji da se prepoznate u onom što pokušavamo, tada su Vrane kamene svakako bend za vas.

HC: Ko sve čini Vrane Kamene?
VK: Vrane kamene osim mene čine Miloš Denić-Solo gitara, Marijana Jelić-Ritam gitara, Nebojša Banaj-Bas gitara i Aleksandar Todosijević-Bubanj. Neću ni da izostavim ljude koji nas prate i slušaju tako da i njih mogu svrstati u naše jato. Svi oni su pomalo Vrane kamene na neki svoj način.

HC: Šta je to što ste uradili od kako ste formirani i šta ćete tek uraditi?
VK: Mi kao ideja postojimo od 2010. ali zapravo aktivno radimo i stvaramo tek od decembra 2012. Pesme "Kćer  Mrtvoga čoveka" i "Pet minuta pažnje" koje su se našle na ROCK INFORMER-u 1 i 2 (ExpaziUM)  Pesma "Play" uradjena je na engleskom za potrebe australijske kompilacije "VOICES"(Lawsuit Pending Records) koja je čisto humanitarnog karaktera,a tu je i pesma "Koma i karma" u okviru projekta Marije Krsmanović (Pobuna) i pod pokroviteljstvom izdavačke kuće "Slušaj najglasnije", Zdenka Franjića. Početkom godine ostvarili smo značajnu saradnju sa Australijsko-američkim LABEL-om Lawsuit Pending Records i njihovim posredstvom ovih dana je i naš zvanični sajt dostupan široj javnosti,a zainteresovani ga mogu posetiti na www.crowsofstone.com 
Pre dva meseca smo izbacili spot prvenac za pesmu "Pet minuta pažnje" i sada smo u procesu deljenja i saradnje sa zainteresovanim Tv stanicama. Takodje smo pre mesec dana od strane američke radio stanice Mixposure radio obavešteni da je naša pesma proglašena za pesmu nedelje na njihovoj listi,a takodje smo i dobili zvaničnu stranicu tamo. Inače do sada smo već imali prilike nastupati u nekim opštepoznatim  rock klubovima poput nastupali u rnr klubovima poput Guna,Vrtoglavice,Lađe,Kuglaša,Žice,da ne nabrajam dalje. Da se razumemo, ne smatram da smo izmislili toplu vodu po pitanju sopstvenog zvuka,trudimo se da na što prostiji način ispričamo priče koje imamo. Skoro smo nastupali na Vidovdanskoj Gitarijadi(Rudovci),a uskoro očekujemo gostovanja na nekim jačim festivalima kako ovde tako i izvan Srbije.Konkurisali smo za ovogodišnji Šumadija fest,Rastok fest takođe,a potvrđena nam je svirka i za 30. Avgust na Prnjavorstocku. Od Septembra planiramo da se posvetimo i gradovima u unutrašnjosti tako da će ljudi imati prilike da nas čuju,vide i naravno malo bolje upoznaju.Uporedo sa time počinjemo rad na snimanju  debi albuma budući da je materijal spreman,a takođe se spremamo i da snimimo Ep za strano tržište. Pregovori su u toku i svakako ne žurimo niti želimo prenagliti sa ishitrenim odlukama. U svakom slučaju  svakako osluškujte i pratite pomno jer puno se sprema i mnogo toga tek dolazi.


HC: Kako vam se čini današnje stanje na sceni, može li to biti bolje?
VK: Što se scene tiče misliš na ovaj Cirkus što nam se  nasilno projektuje?  Pojedinci kao da  forsiraju čitav taj haos,a pod njime mislim na lake bendiće sa zaljubiška napevima, karibue i krave koje smatraju da je za rock and roll dovoljno samo da se tata i mama isprse za opremu i snimanje i da podmažu na nekom festivalu i da je sve stvar stajlinga. Obučeš se u crno i to je to. Pa pogledaj na šta većina lista,a i samih izvođača,liči. Sve je to samo jedan veliki COPY-PASTE i naprosto, bar ja stičem utisak, kao da je neko ostavio pritisnuto dugme za REPEAT. Ako nekog zanima isntant recept uspeha to je bar prosto,oformite bend,nabudžite sijaset efekata na gitaru i vokal,obavezno ubacite elektro motive i lupove,dovucite neku cicu koja bolje  izgleda no što peva,čisto da ljudi  pare oči i već imate dobitnu kombinaciju.
Što se tekstova tiče samo forsirajte što nebuloznije "dubokoumlje" po mogućstvu prožeto melanholijom obavezno po sistemu GLUP SI AKO NE KAPIRAŠ i to vam je TO. Širok osmeh i zlatan zub i spremni ste za Vrh lista.Ako vam se ta varijanta pak ne dopada uvek možete biti kopija RATM-a sa uplivom Ska i ako vas smaraju revolucionarni tekstići možete se uvek čupati na stari dobri fazon AL SMO BLESAVi ,NAMA JE SJAJNO,DAJ PIVO I NEKI VAR I JEBE NAM SE ZA SVE.
Šalu na stranu sad ali evo daj danas nekome listu od 15 bendova i zamoli ga da zaokruži 7 bendova od mogućih 10  za koje smatra da će nastupiti  i garantujem da će ti u 80 posto slučajeva pogoditi čitav line-up festivala. Pa danas se festivali svode na 7-8 poznatih bendova i uvek se kao po defoultu pojave 2 demo u usponu (što pozdravljam) i naravno 4 za koja niko nikad nije čuo, a i niti će jer su to mahom preko vezice, nečiji drugari koji muziku ne shvataju dalje od flaše  piva i nekakve cice ili dečka koga će uz pomoć tog nastupa napokon imati pored sebe. Po pitanju potonjih mislim da bi trebala posebna kategorija da se uvede,nešto tipa "One gig stand band". Ionako su se skupili za tu svirku,a toliko i uglavnom traju. Takođe često  imam osećaj da nisam u 21. veku već da su me na par sati izmestili u nekakav Park iz doba jure, a ne na neki muzički hepening većeg obima. Ko nije video dinosauruse  svakako to može učiniti i to po ceni obične festivalske karte. Verujte mi, tamo konstantno hodaju po bini.Tamo čovek shvati koliko brzo izrone iz mraka određeni bendovi ili likovi, a da predhodno uopšte ništa nisu ni radili po godinu-dve,a i više. Uspeš da saznaš da ljudi zapravo sve vreme stvaraju i rade a da ih pritom nigde nema niti išta objavljuju. Skapiraš koliko je samo bitno  napraviti jednu pesmicu i da ćeš posle moći komotno godinama da se šlepaš na nju. Ljudi dođu zbog dva benda i bukvalno istrpe ove između.
O nazovi AUTORSKIM bendovima sa dve svoje pesme i sat i po covera nemam šta ni da pričam,to nisu umetnici već interpretatori i tu nema ljutnje. Umetnik stvara a interpretator  interpertira. Jedno je svirati obrade ,a nešto sasvim drugo svirati sat vremena svoje stvari i to ljudima koji ih mahom nikad čuli i nisu.Tek tada možeš zapravo videti koliko uopšte i vrediš.
Nema tu izgovora jer ako želiš prefix Autorski MORAŠ SVIRATI SOPSTVENE PESME jer u suprotnom nemaš prava nazivati se autorskim bendom. Tu je stvar jasna da jasnija ne može biti i ma šta takvi mislili njihovo ubeđenje je svetlosnim godinama daleko od realnosti. Ja kad želim slušati obrade odem u neki klub da poslušam dobar cover ili tribute bend pritom savršeno svestan šta i koga slušam.Uopšte, stanje naše nazovi scene je inače stabilno za nestabilnost i to traje već decenijama. Istina, postoje određeni pomaci ali i dalje u ovim vodama imaš ljude koji su ne samo promašili muzičku indistriju (koju i nemamo)  već i vek,naravno čast izuzecima. Odnos pojedinaca spram DEMO bendova je naprosto uvredljiv,posebno ako uzmeš u obzir da su to mahom likovi i likčice koji u životu tri tona nisu odsvirali ali će ti zato kao iz topa odgovoriti na pitanje tipa: "Koja je numera A3 sa "tog i tog" albuma "te i te grupe" ili su voljni da posavetuju ženski deo benda kakav minjak trebaju zajedno sa "stavom" da navuku ili kojim šamponom baja treba da pere kosu da bi došla do izražaja pod reflektorima. Za njih je odlazak na svirku samo način da popune sebi veče i izgovor da zveknu koje piće više ili zbare i budu zbareni. Taj grandovsko-pinkovski sistem pojmanja rok scene svakako će se na kraju o glavu olupati mnogima koji sebe nazivaju kritičarima,novinarima,organizatorima,menadžerima,da ne nabrajam sad sve titule kojima se kite,a posebno će se olupati samim muzičarima koji trpe te amebe. Istima mogu reći kao što poštujete VELIKE bendove trebali bi poštovati i manje i imati na umu da su ti VELIKi isprva bili MALI.
Preležite dečije bolesti, sopstvene neostvarenosti i egomanije i budite svesni da ne treba omalovažavati DEMO bendove i kao što cenite rad velikih tako poštujte i napore malih, jer put od demo benda do headlinera je jako jako naporan,dug i težak, posebno u današnjim vremenima.Vaš odnos spram njih mora biti profesionalniji i bolji jer vi ste gospodo i dame TO što jeste i TU gde jeste SAMO i JEDINO zbog tih sjajnih momaka i devojaka koji se svojski trude da nešto urade putem muzike koju stvaraju. Da nema njih vi biste odavno već bili niko i ništa i ne biste ni bili tu gde sada jeste,a ako smatrate da ovo što govorim nije istina evo vam bina,batalite priče pa im pokažite šta znate i kako treba da se svira,izgleda ,ponaša ili šta god već.Poštujte velike ali male poštujte još više jer kad veliki nestanu vrlo je verovatno da ćete baš posredstvom ovih sada malih najverovatnije nastaviti živeti  zahvaljujući njima i dalje se baveći tim poslom koji sada radite. Ja ne kažem da trebate tritkati bendovima,daleko od toga,ali pokušajte da razdvojite sopstveni muzički ukus  od pristupa bendovima i muzici koju oni pokušavaju prezentovati. Samo ću podsetiti da su neki eminetni "stručnjaci"  nekad trubili kako od Brejkersa neće nikad biti ništa,danas ih ne čujem da toliko grlave,pitam se zašto?
Shvatite da uzajamno poštovanje svakako treba da postoji i zato hajde da gradimo ovu scenu na dobar način a ne na rodbinsko-poslovno-rođački jer svi mi činimo jednu veliku celinu. Dajte da već jednom razdvojimo AFIRMISANE,DEMO i SKRPLJENE i da se više uvede nekakav red u našu scenu.Ponaosob ne može se uraditi apsolutno ništa. To se jedino može uraditi ako svi iskreno prionemo na posao.Muzika je hram svih nas i dajte da isti više ne skrnavimo jer je već dovoljno prerastao u ruinu.

HC: Prilikom kontaktiranja sa vama, pozdravili ste me sa "Gra, gra" da li to znači da su vrane vaše omiljene ptice i da se stapate sa njima i njihovom mračnom stranom?
VK: Da,jesmo. To je neka vrsta našeg pozdrava i svi koji nas prate ili poznaju znaju o čemu je reč. Vrane su nam svakako jako bitne i naravno omiljene i sigurno je da postoje određeni razlozi zašto imamo stapanje sa svim njihovim aspektima. Za nas Vrane su personifikacija mnogo čega,a na kraju krajeva mi i jesmo narod barjaka noći i sami smo glasnici koji se trude da prenesu poruke svima koji primećuju čitav taj skriveni svet oko sebe i pronađu se makar i u jednoj jedinoj rečenici naših pesama.

HC: Šta možemo očekivati od Vrana u narednih par godina?
VK: Na prvom mestu zahvalio bih se tebi i naravno Helly Cherry Webzine-u što ste nam dali prostora i priliku da predstavimo sebe ljudima koji vas prate, a što se Vrana kamenih tiće kazaću vam samo da očekujete  neočekivano, jer kada smo i sami započeli ovo putovanje znali smo da će trajati i mi mu kraj nikako ne naziremo. Došli smo da ostanemo,trajemo i opstanemo. Danas neki ljudi ne žele bendove koji govore o istini, a mi svakako jesmo takav bend, na njihovu veliku žalost nemamo nameru menjati sebe niti svoje stavove. Svakako nećemo nestati i utihnuti u noći JER MI I JESMO NOĆ! Pratite pomno jer puno toga tek dolazi. S toga,
SLUŠAJTE DOBRO-SLUŠAJTE JAKO!

Aleksandar Pejičić - Vrane Kamene
Razgovarala Anđela Jovanović