Američki reditelj Erik Ingland (1988. Russellville, Arkansas), jedan je od zapaženijih autora nezavisne američke produkcije. Pažnju javnosti privukao je svojim filmom Okrug Medison (Medison County, 2011), koji na jedan zanimljiv način pristupa tematici serijski ubica iz ruralnih krajeva vs. tinejdžeri. Pojedini kritičari su film poredili sa čuvenim naslovima poput Teksaškog masakra i Oslobađanja. Takođe, većina naslova iz njegove filmografije (Hostile Encounter, 2010; Medison County, 2011; Roadside, 2013; Contracted, 2013) posvećena je upravo tematici iz „edicije“ čovek protiv nepoznatog. Protagonisti njegovih filmova su obični ljudi koji se  susreću sa opasnošću, van svog svakodnevnog konteksta. Upoznajte Erika Inglanda.


HC: Da li si, do sada, davao intervju za neki srpski časopis ili televiziju?
EI: Koliko je meni poznato, nisam. Ovo mi je prvi put. Fenomenalno!

HC: Prvi film koji pamtiš?
EI: Prvi film koga se dobro sećam jeste Noć živih mrtvaca, koji sam gledao u bakinoj kući. Moj ujak je bio veliki ljubitelj zombija, tako da me je uveo u čitavu priču.

HC: Ko su tvoji filmski uzori?
EI: Imam ih nekoliko, puno klasičnih filmskih stvaralaca, ali, takođe i nekoliko modernih. Moj omiljeni režiser danas je Dejvid Finčer. Jako volim njegov rad. Veliki sam fan i reditelja poput Alfreda Hičkoka, Serđa Leonea, kao i ranijih radova Džona Kerpentera i Tima Bartona. Neki od modernih filmskih stvaralaca kojima se divim su Kventin Tarantino, Robert Rodrigez, Džejms Van i Daren Aronofski. 

HC: Kako si došao na ideju da snimiš Okrug Medison? Reci nam nešto o tome?
EI: Ideja je bazirana na nekoliko događaja koje sam kao dečak doživeo, odrastajući u toj oblasti. Postoje neki originalni ljudi čiji su neobični pogledi na svet i zajednicu, pomogli stvaranju moje filmske ideje. Sve to je jednostavno uslovilo stvaranje horor filma. Nažalost, nikada nisam naišao na ubicu koji nosi masku od mesa na licu.

HC: Jedan od glavnih problema mladih sineasta danas jesu sredstva. Koliko je tebi bilo teško da dođeš do sredstava za svoje filmove?
EI: Sakupljanje sredstava za film uvek je najteži deo. Trebalo mi je više od godinu dana da skupim novac za Okrug Medison. Obraćali smo se i nekim producentima koji su obećali pomoć. Međutim, na kraju priče novac sam sakupio sa svojim prijateljima, koji su postali i moji producenti, tako da smo filmove snimali gotovo bez novca. Na ovaj način pokazujemo ljudima šta možemo uraditi bez para...zamislite kada bi imali nešto para.


HC: Sve je više novih autora i novih festivala, ali sve manje i manje dobrih horor filmova. U kojoj meri hiperprodukcija i dostupnost digitalne tehnike utiču na kvalitet filmova?
EI: Mislim da veoma utiču. Kada nekome date kameru, taj neko će napraviti film i to je ono što će se desiti. Ne mislim da je sve više loših filmova...jednostavno, filmova ima više. Loših filmova je bilo i pre digitalne ere i bilo ih je teže naći. Sada je sve dostupno i potreban je ogroman trud da biste se izdvojili i došli do vrha. Tako da, možemo prihvatiti stvari takvim kakve jesu, ili možemo sačekati imploziju.
HC: Budući da se i sam baviš produkcijom, tj.  da poseduješ svoju produkcijsku kuću Soutern Field film, u kojoj meri si otvoren za saradnju sa mladim i neafirmisanim autorima?
EI: Vrlo otvoren. Jedan od mojih ciljeva kao filmskog stvaraoca, jeste i pronalaženje mladih reditelja kojima je potrebna pomoć prilikom snimanja prvog filma. Dopada mi se ideja o pronalaženju novih talenata. Želim da vidim mnogo dobrih filmskih stvaralaca i dobrih filmova.

HC: Koliko su festivali bitni mladim autorima?
EI: Vrlo bitni! Oni vam pomažu oko distribucije filma i oko toga da budete u toku. Oni su vrlo moćan alat. Nažalost, oni su često na strani političkog i populističkog pre nego na strani stvarnog kvaliteta. Viđao sam neverovatne filmove koji nisu išli po festivalima, kao i užasne koji su prikazivani na najjačim. To me ponekad zbunjuje. Nadam se da će ponovo početi da se uspostavlja ravnoteža.

HC: Kakvo je tvoje festivalsko iskustvo? Neki festival koji bi posebno izdvojio?
EI: Moje festivalsko iskustvo je, nažalost, veoma skromno. Imam dobro iskustvo sa SCREAMFEST-om i festivalom koji se održava u Arkanzansu pod nazivom Little Rock Horror Picture Show. Ta dva festivala bih svakome preporučio. Takođe, čuo sam sve najbolje i o FrightFest –u i  Sitges-u, tako da se nadam da ću ove tvdnje proveriti uskoro.

HC: Šta je, po tvom mišljenju, ključno za dobar horor film?
EI: Priča i likovi. Ako vaša priča nije intrigantna a likovi dovoljno živopisni i zanimljivi, nećete napraviti dobar film. Jednostavno je tako.

HC: Trenutno snimaš Okrug Medison 2? Dokle si stigao?
EI: Ustvari, ne snimam Okrug Medison trenutno. Ta priča, za koju sam izjavio da bih voleo da je radim u bliskoj budućnosti, ako budem u mogućnosti, je plasirana i prenošena po medijima.

HC: Da li si gledao neki srpski film?
EI: Odgledao sam Srpski film (Ha!). Vrlo je nezgodan.

HC: Kako bi glasila tvoja poruka mladim autorima?
EI: Napravite balans između umetničkog i komercijalnog i budite hrabri.

Sa Erikom razgovarao Mladen Milosavljević