Slovenačko-hrvatska etiketa Moonlee ustoličila se u prethodnih nekoliko godina kao najpostojanija regionalna etiketa, koja u punom smislu te reči vodi računa o svojim izvođačima. Već sam odluka da se ovoliko dugo bave ovim “poslom” na “ovim prostorima” zaslužuje divljenje. Kvalitet tih izdanja varira od odlično-vrlo dobrih (Repetitor, Damir Avdić) do dosadnjikavih (Bernays Propaganda), a ovog puta pozabavićemo se prolećnim pridošlicama u katalogu etikete.

Za Nikki Louder sam čuo još pre nekoliko godina, i odmah pomislio kako je to jedno od najgenijalnijih imena za bend, no iz nekog nedokučivog razloga sam se sa njihovom muzikom susreo tek na ovom, trećem LP izdanju slovenačkog benda. Da se razumemo, nemam ništa protiv buke, ali ono što se može pronaći na Golden Men jednostavno ne budi želju da isti bude pušten ponovo. Za relativno iskusan & koncertno sigurno uigran bend veoma visoke radne etike, deficit potpuno uobličenih pesama koje bi pojačale slušalačku radoznalost (kakva je npr. Past is a Trap) je jasno izražen problem, dok s druge strane u samozadovoljavanju u distorziji nema putokaza ka novim prostranstvima i mogućnostima. Krajnji domet ovog ostvarenja je kurtoazno poštovanje iz striktno žanrovske solidarnosti. Šteta.
Utisak mnogo popravljaju njihovi sunarodnici TRUS! precizno formulisanim debijem. Sve ostalo u vezi s ovim albumom je manje uredno, ali itekako uzbudljivo: ova muško-ženska ekipa podseća koliko panbalkanskoj “indie” sceni bolno nedostaje svežih iščašenih aktova, veseljaka koji se ne libe da rizikuju i svojom svirkom poništavaju umišljene žanrovske granice. Zato, regionalno gledano, zgrčene prepisivačke svirke i udžbeničkih pristupa materiji imamo napretek. Ali ta neprijatna činjenica lako se zaboravlja uz ovaj muzički vagon koji se zbog koalicije “rock” instrumenata i elektronike nadovezuje na neprežaljene Parts & Labor, dok nesputani ekscentrizam najviše podseća na još jedan “noughties” bend koji je u međuvremenu prestao sa radom, perjanicu baltimorske Future Shock scene – grupu Ponytail. Umetnička drskost i stav su tu, potencijal je neupitan, nadamo se da će već idući album iznedriti još pamtljivije pesme. Jer Balkanu optimizma nikad dosta.

maare