Uz pojam renesanse gotovo uvek ide i pojam humanizam, koji sam namerno izostavio, jer ovde ničeg humanog. Pokušaću da u narednih nekoliko pasusa kažem nešto o temi šabanizma, iako je toliko puta bila na tapetu (bez sumnje biće i u budućnosti, na opštu žalost), a gotovo svi su pominjali istu. Ma koliko želeli, izgleda da ne možemo da pobegnemo od toga, pa ajd’ da se i ja priključim, te dodam koju reč.

Šabanizam i džiberizam su sinonimi, bar što se mene tiče. Ako nisu, jebi ga, gotovo da se poklapaju. Ova karakterizacija se prvi put u našoj istoriji pojavljuje ubrzo nakon pada titoizma i usponom slobizma, odnosno početkom devedesetih godina prošlog veka. U tom periodu, na ulicama gradova (vrelih asfalta – mislim da je to pravilan izraz), rodila se nova subkultura, koja se u formalnom rečniku naziva šabanizam (džiberizam), a njeni predstavnici šabani, tj džiberi. E sada, mala paralela sa renesansom, odnosno sama renesansa šabanizma (džiberizma).

Renseansa predstavalja kulturno – istorijski preporod, koja raskida veze sa sholastičkom tradicijom, a obnavlja interesovanja za jezik, književnost, umetnost i čuda antičkog sveta u nameri ne da se podražavaju, već i da se prestignu. To je zapravo prvi period koji je bio svestan svog postojanja i koji je sam sebi dao ime.

Elem, džiberi jesu svesni svog postojanja, ali jedino nisu sebi nadenuli ime. Na razvoj ove subkulture (nekulture) veliki uticaj imala je muzika. Na uspon šabanizma najviše je uticao turbo folk i tadašnji dens, a kroz dalju evoluciju ‘’Grand produkcija’’, koja je u krajnjoj liniji nepresušni izvor za stvaranje gotovo svog postojećeg šunda, za prethodno pomenuti milje. Dalje, na jeziku su džiberi poradili vrlo (mojne, tebra, zonfa, ćaku, racku, čkapi, itd. Nabrajanja mogu da odvedu u nedogled), a zapravo predstavljaju PPZ populaciju. PPZ (prilog, predlog, zamenica) reprezentativci u rečniku imaju svega pedesetak reči i desetak fraza. Odlikuje ih talenat prepričavanja filma u šest reči, a od toga su pet: znaš, brate, mislim, ono, razumeš…

U renesansi je takođe postojala spremnost da se posumnja u tradicionalna verovanja i običaje, sa idejom i ciljem da se unapredi kultura. Naši šabani nisu bili lenji, pa su poradili i na tome. Potpuno su se odrekli građanskog i emancipatorskog nasleđa i prisvojili nove, tog perioda ’’moderne vrednosne sisteme’’ – seksizam, rasizam, nacionalizam, šovinizam, pa i fašizam. Bogo moj, ovi -izmi su prisutni i danas.

U renesansnoj umetnosti preovlađuje i problem proporcije ljudskog tela, kao i istraživanje pokreta i perspektive. Naravno, džiberi, svi do jednog bilduju. Zakon mase i definicije, tako da su proporcije na mestu, manje – više. Što se pokreta tiče, većina trenira neku od borilačkih veština ili po nekoliko, koje se veoma uspešno primenjuju na stadionima, splavovima, uličnim protestima, gej paradi, itd. Perspektiva? Za to je zadužen virtuelni šabanizam, tj profilna ili neka druga facebook slika, gde se pokazuju gola, nabildovana tela. Ako kojim slučajem imaju zlatan lanac (kajla), slika je potpuna. Što se odevanja tiče, njihova prepoznativljost ogledala se u čuvenim air max patikama (ponovo dobijaju na aktuelnosti), trenerkama i šuškavcima. Lako ih je primetiti.

Stvari se nisu promenile ni nakon petog oktobra. Sistemi vrednosti jesu i dalje ozbiljno narušeni. Svakodnevno se govori o tome, ali nema pozitivnih rezultata. Tačno je da se ništa ne može promeniti preko noći, kao i da je potrebno više vremena za transformaciju. Međutim, ono što treba da nas plaši, jeste tendencija porasta prihvatanja vrednosti šabanizma! Tragično, ali to je naš realitet. Mladi ljudi kreiraju život oponašajući svoje idole, koji su uglavnom iz kriminalnih i estradnih struktura. Broj džibera je iz dana u dan sve veći, što se nužno odražava na odsustvo humanosti među ljudima.

Stanje u zemlji po svim pitanjima jeste blago rečeno, katastrofalno. Što je najgore, kad god se neke glavonje, koje se pitaju za važna pitanja u ovoj zemlji, sretnu na gostovanjima u tv emisijama i govore o ovoj temi, slože se oko jedne stvari. ’’Narušeni su sistemi vrednosti’’ Ajde! Ma šta mi reče!? I tako se oni slože, ispričaju onu standardnu priču o Slobi, inflaciji, sankcijama, ratu u Bosni, izolaciji, NATO bombardovanju, tranziciji, te kao posledicu svega toga imamo sadašnjost, ovakvu kakva jeste. To je tačno! Ali, niko od tih istih glavonja da ponudi neku ideju za rešavanje ovog problema! Strateški i dugoročni plan, koji bi težio obezbeđivanju bolje budućnosti? Naravno da neće to učiniti, jer potrebno je održati vladajući poredak, a veoma je lako manipulisati masom nerazvijeni svesti, tj džiberima.

Sve je na kraju izbor. Ako neko odabere ’’ideologiju’’ šabanizma, trebalo bi mu se suprostaviti verbalno, mada džiberi umeju dobro da tuku kada su intelektualno nemoćni, što je čest slučaj. Svaki okršaj sa šabanima jeste siguran poraz. Duel bilo koje vrste zahteva spuštanje na taj nivo, a tu vas šaban pobeđuje na iskustvo.

Bilo kako bilo, ’’Čudni su putevi Gospodnji’’. S toga, iz prethodno navedenog izveo sam jednu teoriju. Nije nešto najgore, što može da se dogodi čoveku, prodaja sopstvene duše Luciferu, koji se predstavlja kao najveće postojeće zlo. Postoji nešto mnogo strašnije i opasnije od toga, jer od Đavola možeš da se spaseš verujući u Boga, i Bog svakako jeste izbavitelj, ali ’’čega ima sve na ovom svetu, to umovanje vaše ne sanja’’ (za potrebe teksta morao sam da se poslužim ovim stihom iz Hamleta). Dugo sam razmišljao o tome i došao do zaključka da ono, zbog čega se odlazi u večno prokletstvo, čega se i sam Sotona plaši, a gde ni Bog ne može pomoći, iako je svemoguć, jeste ona situacija kada čovek proda dušu Šabanu! (’’Šaban nije ime, već karakterna osobina’’) Zato čuvajte se šabana, jer konstantno vreba. Kada se najmanje budete nadali, stvoriće se tik kraj vas, o dragi čitaoče.

Milenijum prođe, devedesete nikad!

Nikola Živadinović