Bad Blood su novo ime za mene, i ako dobro razumem predstavljaju ono što domaćoj metal sceni predstavljaju Bloodbath, Rapid Force, Megera, i slični bendovi thrash metal provincijencije. Bad Blood se razlikuju po tome što su zadržali hardcore-groove metal tendencije, što i ne zvuči loše. Definitivno ne dobijaju sellout poene kod mene.
Nisam imao uvid u tekstove, ali su svakako povezani sa ratom i nasiljem, što je i uobičajeno za ovakve bendove. Kada bih poredio ovo sa npr. Space Eaterom, to bi bio na neki način jedan takav nivo, s tim što svaka scena simpatiše svoje favorite, što je boljka od početka 90ih naovamo. Ovaj bend insistira na uzorima, i očigledni su pokušaji formalnog, ne kopiranja same muzike, već šablonsko ponavljanje strukture pesama npr Metallice i Pantere, možda pomalo i Pro Pain-a, što meni lično, kao muzičaru i recenzentu smeta. To ne bi trebalo da tangira potencijalne slušaoce, naročito ako su navikli na ovakvu audio agresiju, koja meni, iskreno, kako vreme prolazi, sve manje i manje godi.
Stoga, ovakva muzika itekako zna da bude repetitivna i dosadna, bar za one koji nisu navikli na ovakav muzički senzibilitet. Sviđao se album meni kao recenzenzu ili ne, treba pohvaliti trud, ali ne i rezultat, jer je, ruku na srce, ovo sasvim prosečan rad hrvatskih trešera.
2/5

Ilija Đurđanović