Alisa u zemlji čuda
Helly Cherry
Alisa u zemlji cuda je fragmentarni, bajkoviti roman koji je napisao Luis Kerol, sto je pseudonim Charlsa Latvidza Dzonsona. Poznat je po tome sto ga vole ne samo stari, vec i odrasli. U svetu Luisa Kerola zive razna stvorenja, s kojima Alisa bezuspesno pokusava da se izbori. U pitanju je visestruka metafora o egzistenciji svakog od nas, u svetu ljudi cije filozofije ne shvatamo, niti mozemo prihvatiti, jer nisu koherentne sa nama, i nama svojstenim filozofijama ili filozofijom. Pitati zasto vodi u patnju ocajanja, a zato otvara hiljade novih zasto. Upravo to je razlog zasto zapad propada u besmislenim pokusajima da se sputa nesputano, a to je Bice, Covek, i njegova Egzistencija.
Alisa je jedino racionalno bice u zemlji cuda, i tako mora ostati, jer bi drukcije ovo bilo racionalno, a ne apsurdno delo. Njegova filozofija je nedokuciva, i odbacuje se cesto kao nesto detinjasto. Alisa mozda deluje detinjasto, ali je jako bitna u ovom romanu, sto nas navodi na pomisao da je covek jako bitan, cak kljucan stvor, bilo da je svet stvoren, ili je slucajno nastao. U velikoj apokalipsi mnoga bica su izumrla, a covek je ostao, da pise, da belezi, i da stvara. Bez ovog poslednjeg, kljucnog, ne bi bilo ni razmisljanja o delu, a ni dela.
Govoriti o Alisi kao o prolaznom karakteru tesko je, jer sam naslov upucuje na suprotno. Ona je na prvom mestu, najvaznija, i neprolazna, uostalom to mozemo reci i o ostalim likovima. Stuktura se u delu raspada, ali ne i stil, koji je vrhunski. Delo je nastalo nakon jednog recnog putovanja, i samo jeste jedno putovanje, koje ne razume bas svako, narocito kada je mlad. Kao odrasli, kada se vratimo ovom remek delu svetske knjizevnosti, pomislimo da je pisac mislio bas na nas, i nama ovo delo posvetio, deci sveta, nama na kojima buducnost pociva. Jer mi, mi smo bitni, mi cemo reci sutra da ili ne necemu, i stvoriti novi svet, prepun ideja, ideala, casti, ali i zla, zlonamernosti i pakosti. Taj novi svet smo vi i ja, i nema nikog ko bi zeleo da bude iskljucen iz istog, a da je normalno ljudsko bice. Zato zaboravite na odrednice, i prepustite se putovanju, koliko god da traje, i gde god da vas odvede.
Ilija Djurdjanović