TALES OF DARK - Perdition calls (2009)
Helly Cherry
Bilo je poprilično interesantno pratiti evoluciju ovog benda, od demo snimaka koji su besomučno promovisani na Beograd 202 radiju, do današnjice, kada bend praktično ni ne postoji. Simptomatično za kvalitetan metal na ovim prostorima, moram primetiti.
Perdition Calls je vrhunski produciran, moćan i neverovatno dobar album za jedan domaći bend. Da živimo u bilo kojoj drugoj evropskoj državi, Tales Of Dark bi bili nacionalno glorifikovani zbog činjenice da izdaju albume u inostranstvu, i prave modernu muziku koja je u korelaciji sa svetskim muzičkim trendovima. Kao za inat, ovaj album im je bio i poslednji koji su snimili. Inspiracije nije presušilo, u to sam siguran. Jednostavno, nisu imali prostora da dišu od raznih grandova, sitija, rialiti tv-a i programiranja masovnog ukusa. Domaći slušaoci koji nisu podržali bend kupovinom cd-a, već besomučnom piraterijom, odigrali su svoju ulogu. Bend je jednostavno digao ruke, videvši da ovde metal nikada neće biti biznis. Klasično za dumere, neko bi rekao, ali to je jednostavno nedostojan komentar veličine jednih Tales Of Dark, koji nam ovde prezentuju MDB, Cathedral, i slične bendove, sa dodirom gothic-a, i domaćim tonskim senzibilitetom, što ne znači potonuće u etno, već naše muzičare koji stvaraju našu muziku. To ozloglašeno „zlo sa zapada“ koje nam truje omladinu i tera ih da isključe tv i uključe svoje mozgove. Muzika koja vam pomaže da pregurate dan. To u ovoj zemlji Karleuše i Severine koje tuku iz svih zvučnika jednostavno je zabranjeno.
Ja, lično, kao slušalac, nadam se nekom novom Tales Of Dark albumu, mada je ta nada možda uluda. Zašto? Jer volim njihov zvuk, i nikada neću napraviti razliku između dva čoveka, ma koju muziku slušali, i ma kakvi bili njihovi životni izbori. Zbog toga, i ni zbog čega drugog.
5/5
Ilija Đurđanović
Perdition Calls je vrhunski produciran, moćan i neverovatno dobar album za jedan domaći bend. Da živimo u bilo kojoj drugoj evropskoj državi, Tales Of Dark bi bili nacionalno glorifikovani zbog činjenice da izdaju albume u inostranstvu, i prave modernu muziku koja je u korelaciji sa svetskim muzičkim trendovima. Kao za inat, ovaj album im je bio i poslednji koji su snimili. Inspiracije nije presušilo, u to sam siguran. Jednostavno, nisu imali prostora da dišu od raznih grandova, sitija, rialiti tv-a i programiranja masovnog ukusa. Domaći slušaoci koji nisu podržali bend kupovinom cd-a, već besomučnom piraterijom, odigrali su svoju ulogu. Bend je jednostavno digao ruke, videvši da ovde metal nikada neće biti biznis. Klasično za dumere, neko bi rekao, ali to je jednostavno nedostojan komentar veličine jednih Tales Of Dark, koji nam ovde prezentuju MDB, Cathedral, i slične bendove, sa dodirom gothic-a, i domaćim tonskim senzibilitetom, što ne znači potonuće u etno, već naše muzičare koji stvaraju našu muziku. To ozloglašeno „zlo sa zapada“ koje nam truje omladinu i tera ih da isključe tv i uključe svoje mozgove. Muzika koja vam pomaže da pregurate dan. To u ovoj zemlji Karleuše i Severine koje tuku iz svih zvučnika jednostavno je zabranjeno.
Ja, lično, kao slušalac, nadam se nekom novom Tales Of Dark albumu, mada je ta nada možda uluda. Zašto? Jer volim njihov zvuk, i nikada neću napraviti razliku između dva čoveka, ma koju muziku slušali, i ma kakvi bili njihovi životni izbori. Zbog toga, i ni zbog čega drugog.
5/5
Ilija Đurđanović