Stray Dogg je alternativni rok sastav iz Beograda, oformljen 2011. godine od stane kantautora Dušana Strajnića (aka Dukat Stray). Prvobitnu postavu su, pored Dukata, činile Ana Janković i Jelena Damjanović – studenti Muzičke Akademije iz Beograda. Nakon kratkog ‘probnog’ perioda – sastav nastupa kao predgrupa bendovima Chainwoman i Scout Niblett. Veoma brzo, bendu se priključuje i Marko Ignjatović (član sastava Inje) koji preuzima mesto solo gitariste i unosi novu dozu potrebne kreativnosti u grupu.
Album Almost, koji obiluje pesmama ljubavne tematike, izlazi ubrzo nakon Ignjatovićevog pristupanja bendu. Vodjeni singlom po kojem album nosi ime, bend Stray Dogg počinje svoj proboj na domaćoj sceni, otpočevši I mini-turneju po zemljama regiona.
Stalno radeći na svom prepoznatljivom zvuku - ovaj mladi beogradski sastav konstantno pomera granice i uspešno plasira poprilično zanimljivu mešavinu muzičkih žanrova. Najbolji primer za to je i drugi album koji izlazi 2012. godine – Fire's Never Wrong, koji obiluje kvalitetnim numerama, i pritom podiže sastav na nivo koji u potpunosti zaslužuju.
O samom bendu, idejama i planovima za budućnost – govori i sam idejni tvorac Stray Dogg-a
Dušan Stajnić – Dukat!

HC: Kad si počeo da se baviš muzikom i šta je bilo okidač da počneš da stvaraš?
SD: Ne znam ni kako, ni zašto sam poceo da se bavim muzikom. Bio sam samo pasionirani slušalac, i onda sam jednog dana pozajmio gitaru od druga, imala je samo dve žice pa sam na te dve i svirao sigurno više od šest meseci. Naučio sam sve pesme koje mogu da se odsviraju na prve dve žice. Zainteresovao sam se, i čim sam naučio prve akorde počeo sam da pišem svoje pesme.

HC: Odakle ti dolazi inspiracija za pesme ? I zašto si odlučio da pišeš na engleskom ?
SD: Inspiracija za pesme je svuda, svakodnevni život, bilo šta što ostavlja jak udar na misli i emocije. Pišem na engleskom, jer sam tako osetio da mi je prirodno, dal' zbog muzike koju slušam ceo život (koja je na engleskom) ili što ga učim od malena, ne znam, prosto je tako, i ne razmišljam previše o tome.

HC: Uspeh prva dva albuma iz tvoje perspektive – da li ih je publika prihvatila i da li su ispunili tvoja očekivanja ?
SD: Albumi su prošli sjajno, prvi je otvorio vrata bendu, da se plasira na domaću muzičku scenu, dok, evo novi album pokušava tu priču da nekako proširi. Mislim da su svakako prevazišli očekivanja koje sam ja imao, oba albuma.


HC: Ostatak ekipe - kako ste se okupili, kako funkcionisete kao sastav?
SD: U samom početku sam bio sam, ali ubrzo sam shvatio da mi treba bend, da bih pre svega popunio zvuk i pokušao da dodjem do onakvih pesama kako ih čujem u glavi, a to nisu bili samo gitara i glas, iako ima i takvih. Krenuo sam od prijatelja oko sebe, i vremenom se ustalila ekipa i sada sviramo u šestočlanom sastavu, Ana, Jelena, Marko, Vlada, Relja i ja. :)

HC: Radi li se na nekom novom materijalu i kada ? Ako da, kad se isti moze ocekivati?
SD: Uvek radimo na novom materijalu, pesama ima, dovoljno i za sledeći album, ali ćemo se malo strpeti dok ovaj ne plasiramo kako treba.

HC: Medju brojnim koncertima koje ste imali – da li imaš neke koji su na tebe ostavili veći utisak?  
SD: Za ove dve godine svirali smo zaista dosta koncerata i na skoro svim bitnije festivalima u zemlji, ali definitivno jedni od omiljenih su mi oni u Domu Omladine, kako zbog zvuka koji je sjajan tamo, tako i zbog popunjenih sala.
Sledi jos jedan koncert u Domu Omladine, 24. maj, festival Americana Night gde cemo svirati sa jos tri sjajna benda, i to na jedan veoma specifican nacin, dodjite da vidite! :)

Razgovarao Danilo Krša