Marko Backović (1981. Pančevo) reditelj, scenarista, producent, veliki ljubitelj filma i filmski gerilac.  Od autora koji su se debitovali u poslednjih nekoliko godina Backo je jedan od, bez sumnje,  najaktivnijih stvaralaca domaćeg nezavisnog filma. Njegovi naslovi (Devojački bunar, 2008; Između smrti i jave, 2010; 1. maj: devojački bunar 2, 2011) predstavljaju duhovite omaže poznatih klasika akcionog i horor žanra, uz obavezno preplitanje sa klasicima Bonelijevih strip izdanja. Upoznajte Marka Backovića.


HC: Prvi film koji pamtiš?
MB: FX- Ubistvo trikom...to je prva video kaseta koju mi je ćale iznajmio u video klubu. Par meseci kasnije odgledao sam sve filmove koje su imali.

HC: Kako si došao do prve kamere i prilike da snimiš svoj prvi film?
MB: U početku sam mislio da filmove snimaju neki drugi ljudi i da ja to ne mogu da radim. Nekako sam zamišljao taj svet kao drugu dimenziju. Onda sam jednog leta, sa grupom prijatelja, snimao naše vožnje bajsevima i došli smo do ideje da možemo da napravimo lažni dokumentarac i tako je počelo. Ne sećam se čija je bila kamera.

HC: Ko su tvoji filmski uzori?
MB: Nemam nekog klasičnog uzora ali volim, na primer, preokrete koje nude Finčerovi filmovi, takođe volim Tarantinove dijaloge ili atmosferu Dejvida Linča. U poslednje vreme sam otkrio Kventina Dupijea - čovek koji uvodi apsurd u film na do sada neviđen način. Ne treba zaboraviti ni Voltera Hila, Karpentera,...

HC: Reci nam, u nekoliko rečenica, nešto više o svojim filmovima?
MB: Od malih nogu sam citao stripove...tako sam i naucio da citam, uz stripove komandanta marka,mister noa dilana doga tako da sam te likove i koristio u nekim svojim filmovima. Imam prijatelja koji neodoljivo podseca na marti misteriju i tako se rodila ideja da snimim film o njemu. U tu pricu sam ubacio i lik zagora,dilana doga i jos nekih junaka koji su obelezili moje detinjstvo. Zanimljivo je da je tvorac marti misterije, Alfredo Castelli dosao do filma o svom strip junaku koji sam snimio, i od njega sam dobio poziv da film bude prikazan na 30-godisnjici marti misterije u Milanu. To je bila velika čast za mene. Casteli je ispao veliki laf i dozvolio mi je da lik marti misterije koristim i u sledecim projektima.

HC: Šta nameravaš da snimiš sledeće?
MB: trenutno sam u preprodukciji jos jednog kratkometraznog filma koji ce se zvati Ukronija. Film priča o nekom dogadjaju i tome kako bi on izgledao da je neki dogadjaj u proslosti krenuo drugačijim tokom. Veliki sam fan kružne dramaturgije sto se može videti i u mom prethodnom filmu banatski trougao. Imam nekoliko gotovih scenarija koji cekaju realizaciju ali se isto tako nadam da cu nekako uspeti da snimim i dugometražni film. Fokus je na misterioznim apsurdnim pricama i horor filmu
HC: Opiši nam ukratko, kakvo je tvoje festivalsko iskustvo. Neki festival koji bi istakao?
MB: Festival koji bih istakao i koji mi je postao omiljeni festival jeste BUTT u Bredi (Holandija). To je festival treš, b-filma i andergrounda koji okuplja raznorazne filmove koje nemamo prilike videti nigde. Ljudi koji ga organizuju i posećuju su frikovi u najpozitivnijem smislu i to je festival koji bih opet rado posetio. Kod nas je to možda Festival srpskog filma fantastike.


HC: Mogu li ljubitelji tvijih filmova da očekuju ''Devojački bunar 3?''
MB: Uh, teško pitanje... Još uvek nemam ideju koja je dovoljno dobra, ali ako se nešto bude radilo na tom planu bićete obavešteni.

HC: Kako bi opisao srpsku nezavisnu produkciju danas i gde je njeno mesto u svetu?
MB: Ne znam koliko sam kompententan da pričam o ovoj temi, ali evo ti moj primer - ja se amaterski bavim filmom. Kad kažem amaterski mislim na to da ne živim od snimanja filmova. Budimo iskreni, mislim da se to neće promeniti, ali to me neće sprečiti da i dalje snimam filmove dok god budem imao potrebu da to radim. Jednostavno time hranim dušu, za stomak ću već morati da nađem neki drugi posao. Naša nezavisna produkcija je daleko, daleko od, na primer, američke. Kod njihove nezavisne produkcije budžet je često nekoliko miliona dolara. Kod nas se najveći hit snima sa manje para.

HC: Koliko se promenio tvoj rad na filmu, nakon upisa FDU?
MB: Pa nimalo. Mislim, teško je ukalupiti čoveka od 30 godina u sistem – prednost je što upoznajem dosta ljudi koji se bave istim poslom pa to može biti od koristi u budućnosti.

HC: Koji su nedostaci, a koje prednosti rada u nezavisnoj produkciji?
MB: Nedostaci nezavisne produkcije su što je sve to krpljenje i na kraju nikad ne ispadne onako kako bi trebalo. Takođe je teško prodati takve filmove i oni uglavnom završe na festivalima što nije nužno loše. Mislim da je problem na ovim prostorima to što nema dovoljno žanrovskog i komercijalnog filma koji će privući ljude u bioskope, već se uglavnom snimaju arty sranja i sociopatske dramuljage sa pesmimističkim pogledima na svet. Prednosti nezavisne produkcije je taj što u današnje vreme široke dostupnosti tehnologije svako ima priliku da snimi svoj film i praktično to može da uradi sa grupom svojih prijatelja.

HC: Navedi nekoliko domaćih i nekoliko stranih filmova.
MB: Od domaće novije produkcije izdvajam „Srpski film“ i „Život i smrt porno bande“, a od stranih „Martyrs“, „Triangle“, „Timecrimes“, „Warriors“, „Deliverance“, „Southern Comfort“, „Wrong“...

HC: Tvoja poruka ili savet mladim filmskim stvaraocima?
MB: Snimajte dok god se osećate dobro radeći to. Ne obazirite se na loše komentare i gledajte da izbacite bar jedan film godišnje kako ne bi zarđali.

Sa Backom razgovarao: Mladen Milosavljević