Helly Cherry - prvih 10 godina

Huh, deset godina!!! Ko bi rekao. Priznaćete,... u današnje vreme 10 godina postojanja bilo čega je činjenica za respekt pa zato nemojte zameriti što smo uzeli slobodu da se u ovim redovima okrenemo malo sebi, i svi zajedno se podsetimo kako smo rasli, razvijali se i menjali.

Kada razmišljam koliki je to period nekako mi uvek pada na pamet: "da je dete, sada bi išlo u 4. razred osnovne škole". Onda pogledam koliko se moj život na ličnom planu promenio u ovom periodu, od studenta do danas roditelja (a nisam jedini u HC redakciji koji je u međuvremenu stekao ovu titulu). Da bi i vama bilo bliže koliko trajemo setite se koliko se i vaš život promenio u poslednjoj deceniji (gde ste bili, šta ste radili, kako ste razmišljali...).
Nekada razmišljam i kada bi se sav naš sadržaj odštampao (100 brojeva + oko 2500 članaka na današnjem sajtu (vesti i najave ne računamo), na koliko bi to stranica stalo...

Ali, vratimo se na početak. Tog 20.5.2003. izašao je naš prvi broj kao rezultat viška vremena i želje da se sa tim vremenom uradi nešto konstruktivno za naše okruženje. U tom trenutku je postojala prva generacija web magazina na našim prostorima. Pored nas, tu su bili i Nova Barselona, E-zine, Ispod Zemlje, Wah Wah, Hard and Heavy, Addicted to Nothing, nešto kasnije Nervni Slom, i Balkan Underground... Od te prve generacije danas je tu nažalost jedino hrvatski webzine Terapija.net.

Prvih sedam godina smo izlazili kao mesečnik. Bilo je to vreme dial-up-a (i mnogo manjih monitora i rezolucija). Teško je bilo osvežavati sajt svakodnevno pogotovu ako smo u jednom periodu bili i bez računara i bez interneta. Da, entuzijazam je bio toliki da smo tekstove pisali na papiru a onda ih kako znamo i umemo prekucavali u word i onda ostaje par sati da se ceo broj sklopi u Dreamweaveru. Veliku nesvesnu podršku našem radu dale su i biblioteke i čitaonice Medicinskog, Pravnog i Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu gde smo sve to prekucavali (i čuvali na disketama(!)) dok nas ne provale...

Ta prva faza je okončana 2010. godine nakon 100. broja kada su se i okolnosti u kojima smo počeli da radimo promenile. Prešli smo na dnevno objavljivanje sadržaja. Rad je postao opušteniji jer nije bilo deadline-a koji je trebalo ispoštovati već smo objavljivali kada je bilo materijala. A bilo ga je u dovoljnoj meri da nismo morali da brinemo da li će nova varijanta zaživeti. 

U međuvremenu je naš rad postao inspirativan drugima tako da je po ugledu na nas pokrenut i Pazin UG webzine na primer. Takođe, Helly Cherry jer bio predmet seminarskog rada Leile Sammarai na fakultetu, predmet interesovanja Šaranovog (član redakcije) diplomskog rada koji se bavi fanzinima na ovim prostorima, i deo studije o naučnoj fantastici u Srbiji...

Takođe, naše ime je bilo izvor anegdota i nesporazuma pa smo tako bili i Holly Cherry, Hello Cherry, Hell Cherry, Cherry Berry, a jednu članicu redakcije i dalje šaljivo zovu Cherry Kiss :)... Sajt je iz ne znam kog razloga bio zanimljiv i hakerima pa je bio napadnut i oboren neko vreme 2004. godine

Preturilo se dosta toga,... teško je čitav ovaj period svesti na jedan ovakav tekst. Umesto toga, rešili smo da vam se obratimo i lično te u nastavku možete pročitati zapažanja, razmišljanja, i iskustva aktivnijih članova redakcije...

U međuvremenu novi ljudi su uvek dobrodošli jer da nije njih bilo verovatno ne biste ovo ni čitali danas. Slobodno se javite ako želite biti deo ove lepe priče...

Svoje utiske o našem radu, pozdrave, želje i čestitke (a i poklone zašto da ne :) možete ostaviti u komentarima ispod ovih redova ili na našoj fejsbuk stranici. :)

Nenad...

Za deset godina koliko postojimo nekoliko smo puta menjali izgled i koncept - i mi sami menjamo tokom godina svoj izgled, stavove, mišljenja, interesovanja - kako da ih ne menja jedan časopis. Menjali smo se sazrevajući, šireći se, granajući se. Uz nas su stasavali mladi umetnici, pisci, režiseri, kritičari, muzičari... od kojih su neki danas prevazišli naše okvire. Čini nas ponosnim što smo im dali dobre korene. Želim da se zahvalim svim saradnicima koji su nam ustupili svoje priloge i da pozovem nove da nam se pridruže, kako bismo trajali i narednih deset godina.

Što se rubrike Littera tiče, koju uređujem, za ovih sedam godina, koliko sam urednik, objavljeno je preko hiljadu priloga iz oblasti književnosti, dakle preko sto priloga na godišnjem nivou, što nije zanemarljiva brojka, ako se uzme u obzir da smo svi mi volonteri: i urednici i saradnici. Istrajavajući u ovim teškim vremenima koja su iza nas, ali, na žalost, i pred nama, pokazali smo, možda ne svima, ali dovoljnom broju ljudi, šta se sve može uz malo dobre volje. To potvrđuje i naše ime koje je prepoznatljivo i u višim krugovima, među članovima, takozvane glavnotokovske književnosti.
Tamara Lujak
_________________________
Helly Cherry - prva decenija!!!

Wow, kako velika brojka za jedne od  pionira webzine novinarstva koji su još uvek aktivni! Meni je ovo prva godišnjica sa Helly Cherry i sve što mogu reći je da sam srećna svaki put kada pišem. Pustim neku dobru muziku i reči same teku. Takav je rad za Helly Cherry. Nismo ograničeni vremenom, uslovima, zahtevima i ne pada nam teško da se posvetimo ovom hobiju. Naša vrata su otvorena svima koji žele da nam se priključe i svima onima koji nas posećuju svaki dan, prate naš rad i zbog kojih je već prošla jedna cela uspešna decenija. Lično, rad za HC mi je doneo neke nove saradnje, nove bendove koje vredi poslušati i promovisati, knjige, filmove, stripove, albume na koje sam možda zaboravila ili jednostavno nikada nisam čula za njih. TO je i poenta rada svih nas!! Svet je bio, jeste i biće okrutan što se konkurentnosti tiče i mi smo tu da pomognemo sebi tako što radimo nešto što volimo tako i da promovišemo one koji nešto rade, koji su kreativni, maštoviti i kojima treba dati šansu da se prikažu što je šire moguće. Naravno, tu se steklo i iskustvo što se samog pisanja tiče, možda više ne žvrljamo već pišemo vrlo kvalitetno. To znate vi čitaoci više nego mi. Velika je sreća što se uvek negde nešto dešava i što teme ne mogu, ni da hoće, da presuše. Mislim da pišem u ime cele naše “redakcije” (a ima nas i stalnih i novih i povremenih), da što se nas tiče ova priča nema kraj. Volimo dobre i kvalitetne stvari, uvek vrtimo više nego sjajnu muziku; ona pokreće nas a mi pokrećemo sav sadržaj koji vas svakog dana dočeka. Meni je to postao običaj. Umesto da gledam vesti, slušam na radiju ili čitam u dnevnoj štampi o broju tuča, ranjavanja, obračunavanja, korupciji, aferama, nestalim parama i propadanju naše i ostalih zemalja, radije pregledam neki novi izveštaj sa svirke, pogledam novi spot, naučim nešto o stripovima o kojima zaista ne znam ama baš ništa. Za kraj bih se zahvalila što ste nam podrška, to je super stvar. I zahvalila bih se malo sebično, što ste moju prvu godinu sa Helly Cherry učinili divnom i jako veliki broj mojih tekstova održali dugo na listi najčitanijih, dali ste mi najveći mogući kompliment. Čitamo se uskoro!!
Tamara Maksimović

_________________________
Helly Cherry sam upoznao kao intervjuisani; Goran Brekalo me intervjuisao dok je moj bend Motherpig još uvijek bio u povojima, kada sam ja bio alfa i omega u bendu. Otad sam još jednom intervjuisan, a u više navrata Helly Cherry je pokrivao moj rad.
Deset godina... zaista dug i plodonosan period jednog od najboljih, ako ne i najboljeg web magazina na domaćim prostorima koji prisilno nazivamo regionom. Mislim da je razlog kvalitete koju HC isijava na dnevnoj bazi činjenica da za isti pišu ljudi koji možda nisu novinari i nisu najkvalitetniji pisci, ali su strastveno zagrizli u svoja polja interesovanja i vole ono što rade. A srce je oduvijek bilo važnije od tehnike, barem ako mene pitate. Ponosan sam što sam dio te cijele, divne, bogate priče, priče koja je i tražila od mene, ali vraćala mi mnogostruko, iznova i iznova.
I da za 20. godišnjicu zasjednemo negdje i popijemo koju od honorara od HC-a!

Arnel Šarić Sharan
_________________________
Od školskog časopisa

Od školskog časopisa, do Helly Cherry-a pa do još nekih muzičkih portala, pa malo po malo od samo jednog na početku, dođoh do gomile urađenih intervjua, izveštaja i do godinu dana radnog staža za HC. Kada se vratim unazad i pogledam svoj prvi intervju i zadnji, shvatim koliko sam uz pomoć Nenada i Hellya napredovala u pisanom novinarstvu. Ukoliko je neko samouk poput mene, mnogo će mu značiti podrška jednog ovakvog urednika i podrška čitaoca. Verujte, znači veoma kada vas prepoznaju na nekoj svirci i znaju da ste deo HC porodice koja je veoma tvrdokorna! Pored svega toga nađete sebe, shvatite koliko je divno biti među svim ovim ljudima, među muzičarima, muzičkim novinarima, koliko je divno kada vas neko sa strane pohvali, da vam vetar u leđa. Naravno sve ima i ružnu stranu, treba biti strpljiv sa ljudima pri ostvarivanju saradnje, ali je sve to deo ovog hobija koji je nama izduvni ventil i pomoću koga gradimo neki svoj lepši svet. Sve ovo mi je mnogo doprinelo u životu, i pojavilo se baš u periodu sazrevanja i shvatanja čime želim da se bavim, a Helly Cherry, mogu slobodno reći first love u novinarstvu, mi je pomogao da shvatim da je pisanje ono čime želim da se bavim, a da je spajanje muzike i pisanja, nešto najlepše na svetu. P.S. Malo se stidim svojih prvih izveštaja, ali sada sam ponosna na svoj napredak. Hvala Nenadu što mi je pomogao za ovih godinu dana!
Anđela Jovanović
________________________

Kao najmladjem, a i ‘’najnovijem’’ članu mi je velika čast što sam član ‘’Helly Cherry’’ ekipe, zajedno sa ostalim ljudima koji čine ovu priču.
Za ‘’HC’’-om sam se upoznao 2008. godine preko, sada već zaboravljenog ‘’MySpace-’’-a kao četrnaestogodišnjak. Putevi nam se ukrštaju četiri godine kasnije, kada sam slučajno naišao na tekst o Sonji Savić koji me je oduševio. Kao underground umetnik veoma poštujem njen lik i delo, i mogu slobodno reći da mi je ona ‘’karta’’ za ulazak u ‘’Helly Cherry’’. Nakon nekoliko rečenica sa Nenadom, kockice su se složile, i moja prva kolumna je ugledala svetlost dana tog 2. Decembra 2012. Ostalo je istorija. Moram da priznam da sam iznenadjen reakcijama drugih na ono što pisem, i time koliko se puta pročita sve što objavim. I pored svega toga, nikada nisam imao na umu da će, na primer, moju kolumnu posvećenu Dilanu Dogu objaviti ‘’Veseli četvrtak’’, redakcija koja izdaje stripove kod nas.
Ono što mi je ‘’HC’’ do sada pružio jeste upoznavanje velikog broja zanimljivih i kreativnih ljudi i činjenicu da u Srbiji ipak postoji neko ko mladim underground umetnicima daje mogućnost da svoj rad podele sa drugima, što je za mene najveći dar.
Čestitam jubilarni, 10. rodjendan ‘’Helly Cherry’’-a svim starijim kolegama iz ekipe, i želeo bih da čestitam Nenadu kao idejnom tvorcu cele ove priče na dugogodišnjoj  istrajnosti i trudu, i da mu se, na kraju, zahvalim na svemu.
Ilija Najdanović
_________________________
Uz cestitke i zelje da trajemo jos sto godina (merilo dugotrajnosti u lepim zeljama na ovim prostorima), prenosim vam i zaljenje sto ranije nisam saznao za vas i pratio vas rad godinama unazad. Pisem ovo zato sto mi je jedno vreme BUKVALNO jedini izgovor da se ulogujem na internet bio da vidim sta ste od sadrzaja za taj dan postavili. Gradski prevoz, krkljanac, sto stepeni, i to u hladu...a ja citam tekst o nastupu Atheist Rap-a u nekom malo prosirenom podrumu, ili clanak o Dilan Dogu. Pritisnu svakodnevne brige, kasne plate u fudbalu kojim se imam nezgodu baviti kao fizioterapeut, a u svoj toj muci komentarisem tekst nekog tipa koji se usudio da likove Stivena Kinga nazove stereotipnim. Neprocenjivo! Ono sto na zapadnom trzistu i dalje predstavlja deo neke popularne kulture kod nas je tvrdi andergraund, pa otud i malo sadrzaja na tu temu u medijima. Imao sam cast i da pisem za HC, tolerisali su moje literarne ispade i objavili jedan strip na kome sam radio kao scenarista. Sto je mnogo vise nego sto je bilo ko drugi u ovoj zemlji uradio za mene, a vezano je za pokusaj da objavim neko svoje pisanije. Prosto, ako ti je polje delovanja rok muzika, strip, filmovi van neke blokbaster liste... nema puno adresa na koje mozes da se obratis. Dok jurimo golu egzistenciju, niko i ne pomisli da se podseti likova koji su oblikovali neke segmente moderne kulture, kao da cemo uvek imati nekog novog Linca ili E. A. Poa. I jos vise, vezano za rad HC-a na promociji mladih autora kod nas, kao da cemo stalno imati priliv, a ne odliv domacih Moebius-a, domacih pandana nekim "mracnim" bendovima sa severa Evrope, ili prosto, mladih ljudi koji imaju vremena i interesovanja da urade BILO STA van mejnstrima tres kulture koja vlada oko nas. U tom smislu, valjalo bi vam dati i zasluzeni aplauz, u strip maniru:"KLAP-KLAP-KLAP"!
Milan Katić

Veliko je zadovoljstvo pisati za ovako kul webzine. Iako nisam dugo član tima, osećam se super što sam deo jedne jako dobro uigrane urbane mašine.
Oduvek sam gajio strast ka novinarstvu, ali se nisam pronašao toliko u tome dok nisam otkrio HC magazin na koji me je uputila moja draga drugarica Tamara Maksimović.
Zanemeo sam od raznovrsnosti sadržaja na koju sam naišao prilikom prve posete portalu. Od muzike do filma, od slikarstva do sveta stripa,pomislih u sebi "pa ovo je raj, ovde ja pripadam".
Poslao sam prijavu, ozbiljnu, vodio jako profesionalan razgovor sa urednikom, sve do trenutka kada smo saznali da smo grad do grada, Ćuprija-Jagodina, i to je bio početak sjajnog prijateljstva.
Smatram da još uvek nisam ostavio svoj trag u HC'u ali svakako težim ka tome. jer u HC'u ima mesta za svakog ko želi da ispoji svoju kreativnost, svoju strast i svoju umetnost.
Hvala Nenadu za HellyCherry, hvala kolegama iz redakcije koji čine da ovaj magazin raste,i hvala svim čitaocima što ste uz nas.
Miloš Jović
_________________________

Od kada sam počeo da pišem za Helly Cherry, žene me saleću. Slijedio sam iskustvo Ramba Amadeusa koji radi ONE radnje isključivo sa ženama obrijanih nogu i ljepših od Lepe Brene. Od tada sam na sedmom nebu i ne mislim da se spuštam. Čitajte Helly Cherry i žena će vam biti uvjek nasmijana.
Nikola Franquelli

I na kraju,... SVE VAS VOLE HELLYJEVCI! :D