Ne znam zašto se i zamaram ovim komadom muzike. Najgori do sad je trebao biti poslednji. Ajs i ekipa su se sada vratili da još malo budu nezanimljivi. Zašto?

Naravno, sve je opet u igri, malo bolje upakovano, sve njihove kvazi fore i kvazi fazoni. Bad Copy su bili i ostali dosadan bend, vozilo za solo karijere članova, i ništa više od nekih glupih zezanja na račun drugih. Zato se i desila Monogamijina Redaljka. Zato se dešava i ovaj kratak prikaz. Ne znam kako da ostanem pristojan pri ovom prikazu. Mozda da zastanem i uzdahnem vazduh. Možda ne. Možda je njima smešno. Meni nije, a ne bi ni trebalo da bude. Tužno je kako ljudi traće svoje kreativne kapacitete zbog malo pažnje i keša. Postaće „Dabogda ti dete završilo ko Nigrutin“ kletva, vidim već sad. Ovde nema muzike, samo loših bitova, i loših rima. Timbe je čak ispao iz fazona, i radi više od muke nego zbog čiste radosti stvaranja muzike. Ovo je ultimativni BC sellout album, od prve do poslednje numere, i ništa više, ni manje od toga.

Misle da su smešni, a smešni su drugima. Ovo mogu da sluša neodrasla omladina i nikad odrasli odrasli.
Majce će im se bolje prodavati nakon izdavanja Krigli. Možda. I možda će biti još dosadniji na sledećem albumu. Iskreno, nadam se tome.

Ilija Đurđanović