’’Bolje ceo život biti milioner nego nedelju dana siromah’’, ’’Napolju je tako hladno da ni Staljin ne bi vršio obuku’’, ’’Bolje ispasti glup nego iz autobusa’’- ovi citati poznati su nešto starijoj publici koja je rasla u ne tako davnom ali mnogo drugačijem vremenu, vremenu kad su stripovi bili štivo koje je bilo na samom vrhu tadašnje opšte kulture, naročito strip sa gore pomenutim citatima. Naravno reč je o ’’Alan Fordu’’, stripu koji je izvršio jako veliki uticaj na tadašnju kulturu da čak i danas osećamo njegove uticaje iako je izgubio onaj nekadašnji sjaj i svežinu. Iako sam se ja rodila i odrastala na samom zalasku popularnosti stripova moja velika sreća je bila što sam u svom okruženju imala dva najveća obožavaoca ’’Alana Forda’’ tj. moje roditelje i tako se upoznala sa ovom vanvremenskom satirom. Dok su ostala deca učila prva slova iz bukvara ja sam čitala Alana Forda jer sam htela da vidim šta je odraslima tako smešno, želela sam da se osećam odraslo i važno, želela sam da me smatraju ozbiljnom jer delimo isti smisao za humor. Naravno, takav humor sam u potpunosti shvatila nešto kasnije i dan danas volim da pročitam avanture omiljenih mi junaka pa sam danas rešila da stariju publiku podsetim a mlađu upoznam da počecima, autorima, junacima, istorijatom i uticajem ovog stripa.

Priča počinje u maju sada već davne 1969. godine kada se na kioscima u Italiji pojavio novi strip uigranog tima Lučijana Sekija, scenariste pod pseudonimom Max Bunker i crtača Roberta Raviole pod pseudonimom Magnus, koji su postali poznati po svojim kratkim stripovima o kralju MaxMagnusu kao i po stripovima ’’Kriminal’’ i ’’Satanik’’ takozvanim ’’crnim stripovima’’ (fumetto negro) koji su tada bili veoma popularni u Italiji. U svet humora i satire su ušli sa stripom MaxMagnus pa je posle nastao Alan Ford koji je imao elemente crnog stripa ali sa velikom dozom satire i groteske. 
’’Alan Ford’’ ismeva određene aspekte američkog društva kao što su kapitalizam i rasizam i parodija je na špijunske priče poput Džejmsa Bonda. Junaci su slikoviti i veoma karakteristični. Alan Ford je kao glavni junak simbol dobra - on je veoma naivan, lep i dobroćudan mladić koji je odrastao u sirotištu i koji igrom slučaja i zamenom identiteta dospeva u štab grupe TNT koji se nalazi u cvećari na Petoj aveniji u Njujorku gde upoznaje svoje kolege - Broja Jedan, Boba Roka, Šefa, Jeremiju, Sir Olivera i Grunfa. Alan Ford je nacrtan po liku irskog glumca Pitera O’Tula dok je Bob Rok karikatura crtača Magnusa.

A sada nešto o glavnim likovima i negativcima - Broj Jedan je vođa grupe i predstavljen je kao starac duge bele brade u invalidskim kolicima. Poznat je kao velika škrtica i o njemu se jako malo zna ali sa sobom uvek nosi malu crnu knjižicu gde se nalaze podaci i gresi o apsolutno svakome. Kao škrtica, uvek novac zadržava za sebe i neretko se može čuti kako priča svoju verziju nekih istorijskih događaja gde je on bio prisutan (npr o trojanskom ratu - Lepa Jelena je bila opsednuta novcem i zbog toga je Paris rešio da je zapali i tako je se reši ali se požar oteo kontroli i Troja je izgorela, na licu mesta su ostali samo Homer, Broj Jedan i Odisej, ratnik koji se za vreme rata samo ljuljao na drvenom konjiću. Broj Jedan je tada predložio Odiseju da od njega naprave junaka i npr naprave ep u kome je ušao u Troju skriven u ogromnog drvenog konja i tako ih porazio, naravno uz razumnu cenu). Zamenik Broja Jedan je debeli Šef koji ceo dan provodi spavajući u cvećari. Bob Rok je Alanov najbolji prijatelj, niskog rasta i velikog nosa, veoma temperamentan i iskompleksiran i u svađi je sa celim svetom. Ima tri brata - Tima, Toma i Tumba koji su bivči kriminalci. Otac mu je poginuo u pljački banke, a majka im je pogubljena na električnoj stolici. Jeremija je hipohondar koji pati od svih mogućih i nemogućih bolesti i najpoznatija izjava mu je ’’Imam čir na dvanaestercu koji će uskoro preći na trinaesterac’’. Sir Oliver je engleski plemić veoma lepljivih prstiju, prepoznatljiv po polucilindru i monoklu, džentlmenskih manira i pravi otrov za naivne žene čiji skupoceni nakit nestaje za tren oka. Grunf je nemački pronalazač čiji pronalasci uvek rade ali nikad onako kako bi trebalo, uglavnom se može prepoznati po majicama sa različitim devizama poput ’’Bolje nečastan beg nego častan poraz’’. Takođe članovi grupe TNT imaju tri kućna ljubimca – papagaja Klodovika koji je nekada pametniji od cele grupe zajedno, psa Nosonju i hrčka Skvikija. Od sporednih likova su tu njihov komšija, penzioner koji nema šta da radi u životu pa se samo svađa sa grupom TNT , Inspektor Brok i General Vor koji poverava Broju Jedan zadatke od nacionalne važnosti koji su naravno dobro plaćeni.

Najpoznatiji Alan Ford negativci su: Superhik tj antiheroj koji krade od siromašnih i daje bogatima, danju radi kao čistač ulica i sirote ne voli jer bacaju đubre po ulicama. Njegovo oružje je alkoholni zadah koji je dobio kada se zamalo udavio u galonima alkohola u fabrici. Drugi negativac je Gumifleks, tajanstvena osoba koja može da se pretvori u bilo koga, zatim Antena Men koji je parodija na Silvija Berluskonija koji drži monopol nad televizijama. Tu je i Arsen Lupiga, parodija na Arsena Lupena, poznati trovač i lopov i Baron Vurdalak, vampir koji se pojavljuje i u stripu ’’Satanik’’ i parodija je na grofa Drakulu.

Pustolovine su raznolike, od rešavanja raznoraznih klasičnih detektivskih zadataka pa do zarobljavanja zločinaca pomoću prsta uperenog u leđa, putovanja u svemir u kanti za otpatke, učestvovanja na kvizu u kojem se za pogrešan odgovor dobija metak u čelo i sve to da bi po izvršenom zadatku agenti najtajnije grupe na svijetu zaslužili platu po starom pravilu Broja Jedan, "jedan za sve, sve za jednoga", odnosno po dolar za sve, a ostatak njemu. Iako radnja uglavnom počinje i završava se u cvećari. Mesta radnje su različita bilo da su u pitanju stvarna ili izmišljena, jedna epizoda se odvija u Iraku, jedan ceo ciklus u Brazilu a jedna epizoda u Paradoru (parodija na latino - američke banana države).

Strip je svoju popularnost gradio na jako klimavim nogama jer počeci nisu bili obećavajući, kada su autori izgubili svaku nadu čitaoci su počeli da šalju svoje predloge za priče a popularnost je naglo skočila posle pojave Superhika. Zanimljivo je da je strip u Srbiji i Jugoslaviji doživeo mnogo veći uspeh nego u zemlji svog porekla ali nikada nije preveden na engleski jezik. U Francuskoj, Brazilu izdato je svega nekoliko brojva a u Grčkoj nekoliko desetina. U bivšoj Jugoslaviji Alan Ford je od 1972. izdavao zagrebački ’’Vijesnik’’ i izlazio je na svake dve nedelje. Ono što karakteriše ova izdanja su duhoviti prevodi sada već pokojnog Nenada Briksija zbog koga je strip i doživeo takvu ogromnu popularnost. Njegov rad obiluje namerno prenaglašenim kroatizmima i na taj način Briksi je stvorio svoj prapoznatljiv i jedinstven jezik koji je objedinio tadašnju SFRJ. Do raspada Jugoslavije doživeo je čak tri reizdanja a neke stare epizode su izdavane uporedo sa novima. Nakon raspada Jugoslavije na kratko ga je izdavala kraljevačka kuća Maverik a sada izlazi jednom mesečno pod okriljem izdavače kuće Color Press iz Novog Sada.

Zanimljivo je da su neke epizode morale biti cenzurisane, npr epizoda br 16, ’’Ne glasajte za Notaksa’’ u kojoj se ismeva Američki rasizam, citat ide ’’Prvo obećavam da ću se rešiti svih crnaca, ovo je zemlja belaca i ko tako ne razmišlja biće kažnjen’’. Reč crnac je zamenjena sa reč neorijatelj i neki crteži su uklonjeni. Josip Broz Tito je takođe bio ismejan u jednom broju i taj broj se nikada nije pojavio na našim prostorima jer je prkosio vlastima.

Strip u drugim masovnim medijima i u popularnoj kulturi - Devedesetih se u Srbji u Teatru T prikazivao mjuzikl ’’Alan Ford’’ dok je u Italiji snimljen niskobudžetni crtani film u trajanju od trideset minuta i nosio je naziv ’’Alan Ford i grupa TNT protiv Superhika’’, producent je bio Magnus lično. U filmu Emira Kusturice ’’Crna mačka, beli mačor’’ jedan od glavnih junaka Dadan Karambolo ceo film čita Alana Forda a vozila drugih likova i pronalasci su bili inspirisani Grunfovim pronalascima. Bend ’’Prljavo kazalište’’ je ime dobio ime po citatu iz broja ’’Brodvej’’, novosadski bend Pero Deformero po citatu ’’Večeras u kinu ’’Provalija’’ Pero Deformero u obliku bezoblične mase’’, makedonski bend Superhiks je dobio ime po negativcu Superhiku . U pesmi ’’Za tebe’’ hrvatskog benda KUD idijoti jedan od stihova ide ’’Kad srce radi bi-bam ba-bam’’ po naslovu iz 32 broja Vjesnikovog izdanja a druga pesma ’’Daj ,daj ,daj’’ nosi naslov petog broja Vjesnikovog izdanja. Mnogi citati su postali deo slenga, na primer Sir Oliverov citat ’’Cijena? Prava sitnica’’ postala je fraza da je nešto preskupo.

Danas ovaj strip nije ni blizu popularan i živi isključivo od stare slave jer kada se era Nenada Briksija završila i kada je došlo do raspada Jugoslavije i strip je počeo da se gasi. Iako se i danas izdaje strip je ostao bez svoje prvobitne svežine i citati nisu ni upola dobri kao oni na samim počecima. 
Moram priznati da mi je dugo vremena trebalo da skupim hrabrost i napišem ovaj tekst jer sam mislila da neću biti na visini zadatka jer se radi o nečemu što ima status legende i nisam htela ništa bitno da propustim i zamerim se fanovima ovog stripa. Nadam se samo da sam uspela na momenat vratim sat na neka drugačija vremena i podsetim ljude na zlatno doba stripova i ove neobične likove. Toplo vam preporučujem da nađete neki od starih brojeva i da se još jednom prisetite, naročito ’’Priče Broja Jedan’’, smeh je zagarantovan. I uvek živite u skladu sa čuvenom devizom ’’Ako kaniš pobediti nipošto ne smiješ izgubiti’’.

Stanislava Smiljanić