Još jedan r’n’r live za pamćenje u Svilajncu

U subotu 30. marta underground publika u Svilajncu  je imala srecnu okolnost da prisustvuje jos jednoj klupskoj r’n’r svirci, i to samo  dva meseca  nakon gostovanja svajcarskog one man benda “Tongue tide twin” (čitaj izveštaj ovde).

Za marginalnu underground scenu ovog mesta, imajuci u vidu njihovu nedovoljnu brojnost i nepostojanje adekvatnih uslova za njeno normalno funkcionisanje, live nastupi sa prekidom od dva meseca su podvig vredan postovanja i od strane nas samih, a verujemo i od strane “istomisljenika” iz drugih srpskih gradova. Za sada Lobi klub uliva nadu da ce live nastupi u Svilajncu nastaviti svoju tradiciju sa relativno kracim prekidima nego sto je to bio slucaj do sada.

Da podsetimo Svilajcane, a i da skrenemo paznju prijateljima sa strane, u osvit proleca upravo marta 2000. u ovom gradicu su zazivele garazne  r’n’r svirke.

U kafe baru Bit na gradskoj periferiji, uz podrsku lokalnog benda Sut, novu underground eru obelezenu koncertima otvorili su najpre Concrete Worms, za njima Gymnastics i Alan Ford. Na tome se nije stalo. Sa prekidima, duzim i kracim, pomenuta era jos uvek traje. Za to vreme garazne svirke su  presle svoj put od gradske periferije do centra grada uz precutno prihvatanje i priznanje sredine, lokalnih vlasti i policije ove jos uvek malobrojne grupe ljudi. Nema vise straha da ce panduri  upasti i prekinuti koncert.

A ono sto,verujemo, najvise  raduje svilajnacku  underground scenu  pored kontinuiteta r’n’r koncerata jeste i kontinuitet u formiranju i odrzavanju lokalnih bendova koji imaju priliku da se dokazu kao podrska gostujucim bendovima na pomenutim nastupima. Tako je bilo i ovog 30.marta.  

Pomenuti koncert je bio za pamcenje iz nekoliko razloga. Da naglasimo: ono sto je za pamcenje ulazi u underground memoriju naseg grada i nema pretenzija da se snaznim recima kakvo je “pamcenje “ ili “nezaboravno” osvajaju simpatije drugih,kao i da upravo drugi nece omalovaziti ono sto je za nas bilo nezaboravno.

Za kvalitet koncerta cifre nisu vazne, ali za svilajnacku underground memoriju vrtoglavo deluje podatak da kad je zavrsena proba nastupajucih bendova broj prodatih ulaznica je bio 74, a kada je lokalni bend otvorio svirku vrata kluba su se zatvorila sa brojem prodatih karata od 130! Podatak za pamcenje je, dakle,da je ovo bila najposecenija garazna svirka u ovom gradu ikada!

Nije  jasno zasto bas sada i da li ce naredni koncert biti isto toliko posecen, ali zbog underground memorije vredi rezimirati.

U dolazenju do odgovora, mozda ne treba zaobici podatak da garazne svirke u Svilajncu imaju kontinuitet vec 13 godina. Ipak, ako se dobro secamo one nisu naisle na odusevljeni odziv ni same r’n’r omladine u Svilajncu. Bilo je tesko okupiti raznorodnu gomilu mladih na jednom  mestu koji je bio namenjen za svirku oznacenu kao”garazna”. Da ne zaboravimo i negativnu reputaciju pank muzike medju istom tom omladinom, pa je pojam “garazna svirka” bila jedina adekvatna, a ni ona dovoljna za prihvatanje garaznih koncerata, a samimi tim i garaznog zvuka i svih zanrova koji se dovode u vezu sa njim.

Pa iako je nedostajala identifikacija mladih r’n’r orijentacije sa pomenutim pojmom, iako je bilo  bojkotovanja takvih nastupa u periodu kada ovaj mali grad vise nisu zaobilazili  underground bendovi iz velikih gradova kakvi su Beograd i Novi Sad i jasno izrazenog revolta  odredjnih grupa mladih unutar r’n’r scene  protiv muzike koja se lansirala na takvim svirkama, ipak moze se zakljuciti da su pomenuti koncerti ostvarili pozitivan rezultat i veliki uspeh  sto potvrdjuje upravo zavrseni koncert 30.marta.

Naime, oba lokalna benda su za sobom povukla i znatan broj svojih“zanrovskih istomisljenika”. Ovo je podatak za pamcenje, jer nikad do sad razjedinjena zanrovski underground scena  nije egzistirala zajedno kroz klupske svirke. Bar ne dosada, a nece puno proci kada cemo biti svedoci da li ce pomenuta simbioza imati zivot duzi od jednog klupskog koncerta.

Pre dva meseca u Lobi klubu nastupio je one man bend iz Svajcarske “Tongue tide twin”. Svilajnac je prvi put ugostio bend iz inostranstva, tome dodajemo podatak da  pomenuti stranac  neguje underground zvuk, te zakljucujemo da bolje reklame od Svajcarca organizatori garaznih koncerata u Svilajncu nikad nisu imali. Jos jedan razlog za rekordnih 130 ulaznica na poslednjem odrzanom koncertu.

Ipak, buka  koja se digla oko Svajcarca jos se nije  stisala, a priblizio se novi nastup. Kao glavna atrakcija najavljen je bend “Voodoo healers” z Soluna.Grcka nije daleko, no svejedno Svilajnac ce ugostiti jos jedan strani underground bend.

Koncert je otvorio svilajnacki rok bend Rotten Apple koji je vec dugo aktivan i dobro poznat svilajnackoj publici, ali i manjim gradovima u okolini. Moze se reci da se radi o uvezbanom i kvalitetnom bendu koji za sada izvodi samo obrade svetski poznatih bendova alternativnog i grunge stila kakvi su Alice in Chains, Red Hot Chili Peppers, Pearl Jam i dr.

Nakon njih svoj nastup izvodi bend Snake Eyes za koje mozemo reci da su priredili iznenadjenje svim prisutnima. Ne samo sto su se prvi put predstavili domacoj publici i to u punom sjaju, vec sto se radi o prvom svilajnackom rockabilly bendu.

Juna 2007. u Svilajncu su nastupile Cikine bonbone. To je bilo vreme pomenutih bojkota, ali da garazne svirke nisu usamljene i da imaju pozitvnog odziva jeste upravo svilajnacki rokabili bend Snake Eyes.

Bend predvodi kontrabasista Stefan Milic, a njihov nastup je izazvao erupciju odusevljenja. Izvodili su klasike Elvis Prislija, Dzoni Kesa, Vande Dzekson i Cak Berija.

Oba benda imaju vrlo talentovane zenske vokale i povezana zajednickim solo gitaristom i bubnjarem.

Specijalni gost veceri su bili dugokosi Hosenfefer. Uveliko poznati svilajnackoj publici i nikad dosadni. Brzi od lokomotive, brzi od metka i Motorheda sa Fast Idijem. Iskreni i pravi potvrdjuju da je pank zakon rokenrola. Voznjom od 300km/h osvajaju uzdahe i suse grla uzavrele publike, od prve do poslednje pesme, bez pauza ne smanjuju brzinu.

Svirali su “Get back in the hole”, ”Keep on drivin”, ”This is rock’n’roll”, ”Knife in my back”, i “And then death comes” za koju neki smatraju da je utemeljila standard garaznog panka kod nas.

Voodoo Healersi su imali cast da vece u najboljem raspolozenju privedu kraju. Publika se nije istrosila od zestokih napada benda Hosenfefer, vec su se dobro zagrejali i pripremili za nesto prijemciviji zvuk sto je zadrzalo najveci deo publike  na nogama i bili raspolozeni da svojom dodatnom  energijom  zvuk energicnog grckog benda ucine jos energicnijim.

Klupski prostor, nepostojanje bine, blizina publike i benda ucinili su atmosferu prisnom i slobodnom. Energije jednih i drugih su se mesale i stapale u jedinstven i neponovljiv dozivljaj koji je moguc samo na takvim svirkama. Da ne zaboravimo da spomenomo i da su gosti iz Soluna izvodili svoje najbolje pesme: “To hell and back”,”Lose my mind”,”Hit down” i dr.

Ovaj tekst necemo zavrsiti romanticnim zeljama i nadama da ce se nastaviti sa garaznim svirkama u Svilajncu ili da ce biti puno ljudi kao prosle veceri, ili da se idealizuju underground koncerti  i uzivamo u sopstvenom samoljublju.

Svilajnacka publika je ta koja zasluzuje zavrsnu rec. Da li je u publici bilo 20, 40, 60 ili 130 ljudi, oni su spontano u svakoj prilici stvarali navijacku atmosferu, puna testosterona, strastvena i divlja, ne dozvoljava da je vode predrasude, vec se stapa sa bendom, ”ulazi im pod kozu”, reaguju na njihovu muziku radikalno zestoko i eksplozivno, da od samog benda iziskuju maksimum tezeci da budu bolji nego sto jesu. Ipak  treba li na kraju da se upitamo da nije kojim slucajem zestok garazni zvuk taj koji iz pomenute publike izvlaci njen maksimum?

Glenda

u nastavku pročitajte izveštaj sa prethodnog koncerta Voodoo Healersa u Srbiji, u Nišu.