Invazija tvrdog zvuka u Kragujevcu

Veče su otvorili Instead of a Kill  i ostavili totalno pozitivan utisak. Ono što je mene fasciniralo kod ovog benda to je raspon glasa mladog pevača koji je svoj deo uradio na jedan vrhunski  način. Moji favoriti, stvari Eyes of the sickest i Creator of lies zvučale su odlično, tako da se ni po čemu nisu razlikovale od onoga što su momci spržili u studiju. Mi, koji smo u publici započeli svoju adaptaciju uz Instead of a Kill bejasmo malobrojni, ali to je bio samo početak, pomislih.. Ova skupina polako je svoj nastup privela kraju i ostavila prostora da sledeći bend postavi opremu i započne svoju sesiju.

Dakle, kragujevačka publika imala je priliku da prvi put uživa uz zvuke svojih sugradjana, benda Iveza and Elements.  Ja sam, doduše ove momke prvi put slušala u Kruševcu, tačnije 6. aprila i odmah su pokupili moje simpatije. Ovu četvorku čine:  Predrag Spasojević, Nikola Vasić, Marko Šujica i Ivan Ivezić. Svoj nastup otvorili su pesmom Revelation,  malo kasnije otpevali i poznatu stvar Fireman, a zatim još par pesama koje su perdstavili u Areni funfactory.

Sledeće što se desilo bili su momci iz benda MAD & Goya. Najpre da se složim sa konstatacijom pevača koji je više puta izgovorio: Šumadijo ko te nije voleo ne zna šta je propustio. Ne mogu tačno reći šta mi je bilo fascinantnije, pesme koje je bend izvodio ili monolog pevača između istih. Momci su nam otpevali svoju poznatu 66 piva i još nekolicinu pesama. 

Sledeći momci došli su iz Kikinde da nam predstave svoju ideju pod imenom Downstroy. Iskreno, ovo je jedan od bendova zbog kojih se nađoh u ulozi posmatrača iz senke. Već sam uveliko postla ljubitelj njihovog poslednjeg albuma i stvari kao što su: Pride, Your game, The keeper i ostalih, a ovih posebno. Bilo je tu skakanja u publici, nije da nije, ali moglo je to i bolje. Tvrda neka publika…

A onda na scenu iskače Concrete Sun. Novosadski sastav osnovan septembra 2007. godine, koji nam je te večeri isporučio dobru dozu stoner, sludge, grunge, southern zvuka. Momci su ostavili odličan utisak i još kada sam ih prvi put čula moja  pomisao je bila da ovi momci kao da nisu iz Srbije. Nakon što su nam izveli nekoliko svojih odličnih stvari  bend je prepustio binu sledećem bendu koji je nastupio pred nešto manjim brojem ljudi.

Deadly Mosh iz Kragujevca planiraju novi album za kraj 2013. godine sa odličnim vokalom imali su jedan jako lep nastup. Ovu priču su pored Мiloša, vokala, osmislili i Aleksandar Rajko Rabadzija Milutinović na bas gitari, zatim Jovan Steelscreamer Komnenić na gitari i Lazar Avidić, mečko za bubnjevima. 2008. su se ovi momci, u tada nešto izmenjenom sastavu udružili i prvi put nam se predstavili u Kragujevačkoj Plazi. Nažalost, situacija je bila takva da smo se mi u publici borili za brojčanu prednost nad članovima benda i zamalo da nas pobede.

Situacija se nije nimalo promenila kada se na bini Arene fun factory pojavio bend Kolaps. Nije nas bilo puno, i to je upravo bio okidač da ustanem i podržim Novosađane koji su me oduševili svojim nastupom i energijom koju su podelili sa nama. Puta madre je zvučala odlično, a da ne pominjem tek Ustajem napadam. Odličan nastup. Ove momke ću uvek ceniti iz jednog prostog razloga - odradili su nastup kao da je u publici bilo petsto hiljada ljudi. Svaka čast momci.

Ono što je došlo pred kraj nastupa bila je jedna interesantna grupa ljudi koja se odaziva na ime Obscured. Čitave večeri se po publici šetao jedan drevni ratnik sa oklopom i plaštom koji se posle 1 časa posle ponoći našao na  bini  i započeo svoj nastup. Dok je ostatak benda započinjao prve taktove pesme kojom su otvorili nastup drevni ratnik je smireno na kolenima dočekao svoj trenutak, skinuo kacigu i pustio glas. I to kakav glas. Jako. Moćno. Odlično.

Ali to nije bio kraj, u pravom smislu te reči, jer je na scenu stupio još jedan bend iz Kragujevca da zatvore ovaj događaj. Bili su to momci iz benda Brainwashed. Ja sam već počela da crpim poslednje atome snage, ali ipak odslušah i nastup ovih momaka i nekoliko pesama koje su srdačno podelili sa nama.

I dođe tad trenutak da se ja pokupim i krenem ka Aerodromu (naselje u KG-u, prim. ur.) na zasluženi odmor. Stigoh usput da porazgovaram i sa organizatorm ove priče.  Ja sam se zaista prelepo provela i sada kada sumiram utiske mogu reći da je od prvog do poslednjeg benda bilo odlično.

Neki su mišljenja da je možda bilo previše bendova, da je trajalo predugo i da je samo nekolicina izdržljivih mogla da isprati događaj do kraja. Možda je događaj trebalo smestiti u dva dana, kako to beše u Novom Sadu, ali pustićemo organizatorima (Miner Recordings) da se pobrinu oko toga. Hvala svima na lepoj večeri

Ivana Grujić