Prosto je neverovatno šta se sve može kada se entuzijazmu, talentu i viziji, doda i malo novca. Mladi subotički reditelj Andrej Boka (ljubiteljima nezavisnog i festivalskog filma poznat po svom dugometražnom prvencu „33. dan“ iz 2008), podržan jedino gradskim sredstvima i bez novca iz fondova namenjenih kinematografiji, uspeo je da, gledano sa aspekta domaće nezavisne produkcije, ozbiljno pomeri granice. 
Ova vešto upakovana frojdijanska alegorija, kroz priču o ratu između prozora i vrata, zapravo, priča priču o svima nama. Film nam, putem divno usnimljenih i vešto ukombinovanih igranih i animiranih scena, praćenih odličnom naracijom i muzikom, priča jednu arhetipsku i svima nama poznatu priču. 
Po senzibilitetu, film je negde između Del Torovog „Panovog lavirinta“ (El laberinto del fauno, 2006) i Nil Džordanove „Vučje družine“, (The Company of Wolves, 1984). 
Kombinujući elemente bajke, religije i psihoanalize, autor stvara jedan jak podkontekst pokazujući, pri tom, da pored vizuelnog, odlično barata i drugim segmentima filmskog jezika. On nam, u maniru naziva svoje nezavisne produkcijske kuće „Podrum“, na svetlo dana iznosi zaboravljene arhetipove i razne druge karakterne kalupe, podsećajući na njihovu sveprisutnost i bezvremenost. Borba između prozora i vrata inicirana sveprisutnim Evinim grehom, predstavlja aluziju o stradanju i patnji čovečanstva, prepoznatoj na nivou kolektivno nesvesnog. Šahovska tabla kao aluzija na bojno polje oko koga se spore zaraćene strane i večno prisutan, iako preinačen, avet postradalih na tom polju, samo su neke od primordijalnih slika, zabeleženih u svakom od nas. 
Što se tiče produkcijskih uslova u kojima je film stvaran, nemoguće je ne primetiti nagoveštaje kulturne decentralizacije. U poslednjih nekoliko godina primetan je sve veći broj autora koji snimaju u malim, nezavisnim produkcijama širom Srbije koristeći se privilegijom da snimaju u doba nikad dostupnije i jeftinije tehnologije. I za autora ovog filma, budući da dolazi iz Subotice, važi da dolazi sa jedne, na planu nezavisne filmske produkcije, veoma aktivne scene. Pored Andreja Boke i njegovih već pomenutih naslova, iz ovog grada dolaze i autori poput Stipana Milodanovića (osnivač Jugoslovenskog Festivala Jeftinog Filma) i Borisa Malagurskog (autor čuvenog dokumentarca „Težina lanaca“). Ostaje da se nadamo da će Boka, ali i ostali nezavisni autori i sineasti, u svojim „kreativnim podrumima“ uspeti da, uprkos narodnoj mudrosti, postanu i ostanu prorok u svom selu. 

Mladen Milosavljević