Koliko metaka je potrebno da se izvrši samoubistvo? Jedan? Ili možda više? Koliko metaka, da se skrate dugogodišnje muke u svetu kojem ne pripada?

Vatra iz kamina se razbuktava... Osvetljava delove revolvera na stolu.

Želi da čuje pucanj. Želi da oseti krv. Krv?! Hahaha. „Kamo sreće“, pomislio bi ponekad. Onda bi sve nevolje već odavno bile rešene. Ovako, osuđen je na još jednu noć bez sna. Razmišljanja o njoj.

A, ona... Prolećni dašak vetrića na njegovim usnama, kako je imao običaj da joj tepa. Ona ga je ostavila po drugi put. Sada za stalno.

Setio bi se kako joj je bilo zanimljivo kad bi alarmi na izlazu, u tržnim centrima, zapištali iako bi vratio svu robu i poskidao sve od metala. „Ili si radioaktivan od ljubavi ili sve mašine polude kad te vide“, imala je običaj da kaže.

Tako je nehajno izgovarala te reči ne shvatajući koliko je bila blizu istini...

Istini!!

Kakvoj istini? Pa on laže sebe nekoliko vekova. Nema istine u njegovom životu. I to po ko zna koji put počinje da shvata dok zatvorenih očiju razmišlja o suzama koje su prolivene zbog njega. „Kako si mogao ti, ti…!!“

Sve se pomešalo u glavi. Dozvolio je sebi da se još jednom seti mekih usana i toplih ruku na svom licu. Tankog struka i prelepog osmeha.

Osetio je svežinu i blago se nasmejao. Fokusirao je revolver. Dugačka, lepa, izglancana cev. Njegov stari drugar. Najbolji drugar koji ga nikad nije izneverio.

Uzeo ga je u ruke i obrnuo dva puta na desnom kažiprstu. Samo, ovog puta ga neće staviti u futrolu kao iskusan revolveraš. To nije plan. U planu je nešto drugo. „Jedan metak će biti dovoljan. Standardno“, pomislio je.

Zavrteo je burence i uklopio ga u mehanizam. Prislonio je cev na slepoočnicu.

Vatra se rasplamsavala sve više.

Potez prstom. Trenutak tišine. Pucanj. Deža vu...

Metak se odbija daleko na drugi kraj sobe, ostavljajući malo ulubljenje na glavi, iznad desne slepoočnice. To je to. Još jedna ljubav prežaljena. Još jedan pokušaj izjednačavanja elektronskih impulsa sa osećanjima.

Smešno!!

Nije čak mogao ni da se ubije kao čovek.

A ljubav? Šta sada?

Prežaliće je za par dana, a onda naći drugu. Kao i uvek. A kada ga i ona bude ostavila, iz dobro poznatih razloga, ponovo će se skloniti u sobu i bezuspešno pokušati da izvrši samoubistvo.

Ciklus će se ponoviti  ko zna koliko puta.

A zašto i ne bi?

Dženi mu je bila tek 123. devojka...

Nemanja Danilović