Davitelj protiv davitelja (1984.)
Helly Cherry
Ne voliš karanfile? Onda se bolje pazi i dobro razmisli. Ili pusti da te za 93 minuta gospodin Taško Načić ubedi da se predomisliš i zavoliš ih... Ili se pomiri sa činjenicom da ćeš od sada svaki put dok se tuširaš da gledaš ima li ikoga iza tvojih leđa i opipavati vrat da se uveriš da ga niko ne steže...
Slobodan Šijan je uz pomoć scenariste Nebojše Pajkića i nekih od najkvalitetnijih predstavnika srpskog glumišta stvorio priču koja drži pažnju publike i skoro 30 godina nakon nastanka filma.
Kako je u to vreme život u Beogradu bio najplodonosniji i umetnost je profitirala u svakom pogledu (recimo da je to moje subjektivno mišljenje), može se reći da je u ovom ostvarenju ona ujedinjena. Pored velikih srpskih glumaca kao što su, već pomenuti, Taško Načić, tu su i Seka Sabljić, Nikola Simić, Sonja Savić... Jednu od glavnih rola dobio je i Srđan Šaper (Spiridon Kopicl) tadašnji član grupe Idoli, koja je radila muzičke teme za potrebe filma. Pored VIS Idola, muziku je radila grupa Električni orgazam i Azra.
Da bi saznali šta se dešava kada se dva davitelja fokusiraju na isti vrat, kako oni međusobno rešavaju problem zajedničke mete i da li ga uopšte rešavaju, ako već niste, najbolje bi bilo da što pre pogledate jedan od najznačajnijih filmova jugoslovenske kinematografije.
S` jedne strane je mlađani Spiridon Kopicl. Avangardni umetnik koji želi da šokira otupele ljude. On je gradski lik, svira i peva, zanimaju ga čudne stvari. Urban je, pametan, drugačiji. Ali, da li je on ubica? Iako želi da bude, možda nije sposoban na tako nešto. Mada, se na kraju ispostavlja da jeste spreman. Ali po koju cenu? S` druge strane imamo Peru. Sredovečnog čoveka vezanog za majku koja je verski fanatik. Nikada se nije ženio, a i kako bi pored svoje majke koja u životu ima samo njega? On prodaje karanfile koje neizmerno voli, voli krempite i da svira sa majkom klavir slušajući je kako peva. Voli i popularnu pesmu mladog umetnika Spiridona Kopicela „Beogradski davitelj“. Da li ih to na neki način povezuje? Da li je pesma možda o njemu? To ni Pera ne zna. Ili ih vezuje vrat jedne posebne dame... Za Peru znamo da je ubica i u to nema sumnje... Ali da li je on svestan na šta je sve spreman? Perica ima rupe u sećanju i snažno ga pogađa nepravda, bezobrazluk i oholost... U jednom trenutku je savladan. Ostaje bez majke i dodira sa stvarnošću. Kako se on bori sa time i ima li ikakvog uspeha u toj `borbi sa silama` saznajte sami. Ako vas zanima da li će Perica uspeti da `vrati svoje uvo`... Ako vas zanima šta je bilo sa malim Špirom...
Ako ste pasionirani ljubitelj botanike i ukoliko se slažete sa stavom da ko ne voli karanfile, ne treba da živi...Imate razlog više da se prepustite brilijantnim scenama Nebojše Pajkića.
Slobodan Šijan je uz pomoć scenariste Nebojše Pajkića i nekih od najkvalitetnijih predstavnika srpskog glumišta stvorio priču koja drži pažnju publike i skoro 30 godina nakon nastanka filma.
Kako je u to vreme život u Beogradu bio najplodonosniji i umetnost je profitirala u svakom pogledu (recimo da je to moje subjektivno mišljenje), može se reći da je u ovom ostvarenju ona ujedinjena. Pored velikih srpskih glumaca kao što su, već pomenuti, Taško Načić, tu su i Seka Sabljić, Nikola Simić, Sonja Savić... Jednu od glavnih rola dobio je i Srđan Šaper (Spiridon Kopicl) tadašnji član grupe Idoli, koja je radila muzičke teme za potrebe filma. Pored VIS Idola, muziku je radila grupa Električni orgazam i Azra.
Da bi saznali šta se dešava kada se dva davitelja fokusiraju na isti vrat, kako oni međusobno rešavaju problem zajedničke mete i da li ga uopšte rešavaju, ako već niste, najbolje bi bilo da što pre pogledate jedan od najznačajnijih filmova jugoslovenske kinematografije.
S` jedne strane je mlađani Spiridon Kopicl. Avangardni umetnik koji želi da šokira otupele ljude. On je gradski lik, svira i peva, zanimaju ga čudne stvari. Urban je, pametan, drugačiji. Ali, da li je on ubica? Iako želi da bude, možda nije sposoban na tako nešto. Mada, se na kraju ispostavlja da jeste spreman. Ali po koju cenu? S` druge strane imamo Peru. Sredovečnog čoveka vezanog za majku koja je verski fanatik. Nikada se nije ženio, a i kako bi pored svoje majke koja u životu ima samo njega? On prodaje karanfile koje neizmerno voli, voli krempite i da svira sa majkom klavir slušajući je kako peva. Voli i popularnu pesmu mladog umetnika Spiridona Kopicela „Beogradski davitelj“. Da li ih to na neki način povezuje? Da li je pesma možda o njemu? To ni Pera ne zna. Ili ih vezuje vrat jedne posebne dame... Za Peru znamo da je ubica i u to nema sumnje... Ali da li je on svestan na šta je sve spreman? Perica ima rupe u sećanju i snažno ga pogađa nepravda, bezobrazluk i oholost... U jednom trenutku je savladan. Ostaje bez majke i dodira sa stvarnošću. Kako se on bori sa time i ima li ikakvog uspeha u toj `borbi sa silama` saznajte sami. Ako vas zanima da li će Perica uspeti da `vrati svoje uvo`... Ako vas zanima šta je bilo sa malim Špirom...
Ako ste pasionirani ljubitelj botanike i ukoliko se slažete sa stavom da ko ne voli karanfile, ne treba da živi...Imate razlog više da se prepustite brilijantnim scenama Nebojše Pajkića.
Tamara Zukanović