REPETITOR - Dobrodošli na okean
Helly Cherry
Moonlee records, 2012
noise rock
Dobri i strpljivi urednik ove novine me je nekoliko puta pitao šta je sa recenzijom novog Repetitora, a razlog kašnjenja nije bila moja lenjost, već to što ni sam nisam bio načisto šta zapravo da napišem. Oni su osnovi sasvim dobar i pošten bend koji svakako treba podržati. Vrlo rado bih ih gledao uživo, moguće da bih mnoge stvari rasčistio. Deluje da su uživo na svom terenu i da tada njihova muzika najače isijava. Svi potrebni sastojci su bar na papiru prisutni i kada je reč o studijskim snimcima, ali konačni rezultat me i dalje ne oduševljava u meri da bih mu se češće vraćao. Kao i kod prvog albuma, njihove pesme me prosto ne dotiču u dovoljnoj meri. Ako su u vezi „Sve što vidim je prvi put“ često spominjani Sonic Youth, onda bi u slučaju „Dobrodošli na okean“ to trebali da budu Mudhoney. Kao i kod Mudhoney svirka je škripava, bučna, uticaji koji provejavaju krajnje plemeniti, a glas besan i odlučan. Ali ma koliko Mudhoney bili simpatičan i drag bend, Nirvana je bila ta koja je imala bolje rifove, lucidniju konstrukciju pesama, ritam sekciju koja nije sa ove planete i pevača kome se više verovalo. Tako nekako stoje stvari i sa Repetitorom i eventualnim poređenjima sa ovdašnjim uzorima. Naprimer, oni zaista i jesu duhovna deca Boya i Obojenog programa (između ostalih), ali, ma koliko to surovo zvučalo, naprosto sva poređenja idu u korist gore pomenutih. Ustvari mene od početka pevanje Borisa Vlastelice najviše asocira na Sabljara iz Dža ili Bu, po stepenu pozitivne neartikulisanosti i nekalkulisanju. Znam da su za Repetiror obično namenjena nešto elitnija poređenja, ali rani Dža ili Bu je bio apsolutno sjajan bend. Tekstovi sa drugog albuma su manje zanimljivi od onih sa prethodnika, a na nekoliko mesta su i muzika i tekstovi previše minimalistički postavljeni. Kao celina „Dobrodošli na okean“ je homogeniji od debi albuma, naročito je produkcijski uspeliji. Opet, same pesme su, čini mi se, bolje na „Sve što vidim je prvi put“. Repetitor i dalje zaslužuju podršku i vetar u leđa i voleo bih da me budući albumi razuvere da nije reč o grupi koju su pojedini mediji napravili bitnijom nego što jeste.
Miroslav Stašić