Putrid Blood – Absolute Profit
Helly Cherry
Izdavač: Miner Recordings
https://www.facebook.com/putridblood
U Švajcarskoj bazirani metal izdavač Miner Recordings je ove godine ozbiljno krenuo u promovisanje srpskog metala a prvenac Putrid Blood, kao poslednje izdanje za 2012. godinu obezbeđuje da se godina u kojoj nas je apokalipsa izdala makar dostojanstveno isprati u istoriju.
Istina je, kada čujem izraz “thrash metal”, mašim se za pištolj – koji čak ni ne nosim – ne zato što ne volim ovaj stil – naprotiv, uz njega sam odrastao – već baš zato: uz njega sam odrastao. Pre više od četvrt veka. Mnogi savremeni bendovi koji operišu u okvirima thrash metala toliko su zauzeti imitiranjem uzora od pre tri decenije – u rifovima, u pevanju, u frizurama, dubokim patikama i teksas-prslucima bez rukava – da zaboravljaju kako je thrash kada se pojavio bio tako snažan i revolucionarno potentan jer je donosio nešto novo, gazio neistraženom teritorijom, usuđivao se na poteze koje su “obični” metalci doživljavali kao tabu.
Putrid Blood ovu prepreku savladavaju sa dosta otmenosti, njihova muzika nema pretenzije na nekakav rivajvl, produkcijski i aranžmanski deluje savremeno i ovo je thrash metal shvaćen pre svega kao skup tehnika i poetika, ne kao moda i istorijski period kome tvrdoglavo valja stremiti. Bend iz Šida pritom može da se pohvali veoma zrelim zvukom iako se radi tek o drugom studijskom radu u tri godine postojanja. “Absolute Profit” je ploča sigurna u onome što pokušava da uradi, sklopljena od u praksi mnogostruko potvrđenih poteza, pa iako slušalac povremeno dođe u iskušenje da ih nazove opštim mestima, izvođačka i produkcijska čvrstina većinu vremena spasavaju stvar. Bend naprosto zna šta pali, kako se pišu jednostavni, ložački rifovi koji se kasnije taman koliko je potrebno harmonski obogaćuju. Pesme srednjeg tempa (na primer “Kontraudar” i “Rođen za pakao”) su snažne i ne stide se posezanja za hardcore trikovima da pojačaju svoje dejstvo, dok su brži komadi uglavnom vežbe iz čelične discipline i prilike da se divimo savršenim bubnjarskim triolama ili odličnim solažama namašćenim wah-wah pedalama. Putrid Blood definitivno postavljaju visok standard u produkcijskom i aranžmanskom domenu prema kome ćemo od sada meriti druge domaće albume sličnog žanra.
Ono gde im se valja malo zamisliti je može li njihova muzika da pored zaista odlične tehničke komponente propusti i nešto ličnog ka slušaocu. “Absolute Profit” je kvalitetna ploča, ali takva kakvih godišnje izlaze stotine u celom svetu, demonstracija dobrog razumevanja poetike žanra i navežbane tehnike, no kada treba da identifikujemo nešto po čemu bismo je izdvojili, teško je uperiti prst u neki konkretan element. Bend ima dva pevača brutalnih glasova ali ne i pesme koje bi zahtevale dvoglasje. Kompozicije su, rekosmo, veoma sigurne ali često na ivici da ih okarakterišemo kao stilske vežbe, pogotovo ako ovu muziku slušamo duže od dvadeset godina. Ono lično, neiskazivo rečima, nešto čime bi se Putrid Blood probio kroz naslage istorije i naučenih tehnika (slušajte instrumental “Moment of Clarity” koji ploču zatvara i recite mi da ovo nije pokazna vežba metal izraza koje članovi benda smatraju bitnim za svoj identiet), čime bi nam privukao pažnju i naterao nas da se osetimo kao da ne znamo šta će doći sledeće, toga na ovom albumu ima tek u naznakama. Superbrza “Silovanje” je nadomak ove ideje barem time što zbog svoje sumanutosti sugeriše da bi muzičari mogli da izgube kontrolu, a pretposlednja “Nespokoj” možda na najinteresantniji način kombinuje ritmove i harmonije, varirajući dinamiku tako da se stvari odmaknu iz školske dve dimenzije i prodišu nečim što liči na sopstveni život. U kome će, ako sve bude kako treba, Putrid Blood u budućnosti stvarati muziku jednako impresivnih tehničkih karakteristika, ali novu, nečuvenu, rizičnu. “Absolute Profit” je izvanredan temelj za nadogradnju, kakvim malo domaćih bendova može da se pohvali i kao takav zaslužuje epitet jednog od najboljih domaćih metal albuma 2012. godine. Ali to ne sme da bude dovoljno.
Uroš Smiljanić
Uroš Smiljanić