"'Ruins of Mankind' is a 55+ minute, 11 song journey based on a rather broad concept around life, death, love, hate, society and solitude." 

Upravo ovako momci iz benda "Burning Circle" ukratko opisuju svoj album, i mogu vam reći da su dobro probrali reči. A ja ću takođe pažljivo birati reči prilikom pisanja svojih utisaka io istom. Ovaj album me je naveo na razmišljanje o ličnom rastu, napretku i investiranju vremena u sebe. Stvar je vrlo jednostavna. Kada se neko bavi muzikom i, pri tom, uloži svo raspoloživo slobodno vreme u razvitak svog talenta i umeća. Postane istinski majstor svog instrumenta i poznavaoc delikatnih mehanizama i metafizičkih odnosa između nota, kao i kako da ih učini da pevaju u harmoniji. Taj muzičar postaje sposoban da izrazi svoje muzičke ideje u njihovom punom svetlu i detaljima, baš kako mu se one javljaju u glavi. I to za njega postane prirodan proces, bez razmišljanja i muke. A kada takav muzičar upozna još nekoliko istih i kada oni oforme bend, tada počinje zabava i svaka pesma postaje živa umetnost. Preslušavajući album 3. put, palo mi je na pamet da analiziram album i pesme, i onda sam shvatio da bi me to učinilo potpunim kretenom. Evo i zašto.. Ovaj album, zapravo, ima brižljivo osmišljen koncept i ja ga vidim kao jednu pesmu od 55 minuta. Ili bolje rečeno, kao film od 55 minuta koji se stvara u mom umu nekim alhemijskim procesom pretvaranja muzike u igrajuće slike. To se valjda događa kada je čulo sluha maksimalno zasićeno bogatim i lepo složenim harmonijama. Zvuk evoluira u sliku...ili film. Sadržaj filma ću, naravno, sačuvati za sebe...ali ću takođe ohrabriti svakoga ko voli bezgranični metal fazon da posluša ovaj album i doživi samo svoj film uz njega, Pod uslovom da nije kastrirao svoju moć mašte negde uz put... Siguran sam da su tvorci ove muzike imali svoj film stvarajući je... ali kada stvarate nešto što je širok koncept između života, smrti, ljubavi, mržnje, društva i samoće, to je subjektivan osećaj. Siguran sam da će svako od vas, ljubitelja metala otvorenog uma, pronaći neku svoju istinu u njihovim pesmama i da će svako uživati u njihovoj muzici. Našao sam ih na stranici http://www.facebook.com/BurningCircleBand i porazgovarao sa njima...  naš razgovor, tekao je od prilike ovako: 

HC: Voleo bih da čujem kroz vaše reči nešto o bendu što nije navedeno na sajtu npr....kao npr, šta ovaj bend vama znači u životima...kao i , Koje je ubedljivo najveće sranje u koje ste se uvalili putujući...i kako ste se izvukli iz istog.. 
BC: Bend nam svima puno znači - on zahteva i iscrpljuje sve naše slobodne resurse - energiju, vreme, novac...i mada mi ne živimo od muzike benda, niti je to ikad bila poenta, često moramo da radimo i ono što ne volimo zarad benda, ali kad na kraju ostvarimo neki cilj, a često i uz greške, sekiraciju i ponovne pokušaje, to nam daje smisao i želju da bend gura dalje, jer smatramo da ova muzika to zaslužuje i želimo to da podelimo sa što više ljudi. Tokom putovanja nismo imali nekih ekstremnih neprijatnosti, ako izuzmemo mećave, kvarove i vozače kombija koji dremaju. Na samim svirkama, osim par pull the plug-ova zbog neusklađenih termina nije bilo ničeg za žutu štampu Naravno, Marfi nikad ne spava, pa se nikad ne iznenadimo kad bude nekih tehničkih smetnji! Dodao bih samo odlazak u Rumenku kraj novog sada u studio "Road", kod pika, na preslusavanje konacnog miksa i dodatno usnimavanje vokala. Posle silnih peripetija oko snimanja albuma, promene studija i snimatelja, te brojnih poteskoca da sredimo trake i ucinimo ih pogodnim za miks & master, kad smo vec bili na izmaku snaga i u dugovima, vece pred odlazak pocinje stravicna snezna oluja koju svi pamte prosle zime i saznanje da su se i sile prirode urotile protiv nas. Ipak krecemo put studija preko fruske gore i posle nekoliko sati se probijamo do studija...od tog dana sve je krenulo nabolje... 


HC: Šta vas motiviše da stvarate svoju umetnost,koje teme preovlađuju u pesmama i zašto? 
BC: Tekstualno se borimo na nekoliko frontova: lična dimenzija - sve ono sto moze da muci i tišti pojedinca - zivot/smrt i život posle smrti,pojedinac i ljudi oko njega, religija, filozofija, ljubav, mrznja, pitanja i pokusaji da se na ista odgovori; Globalna dimenzija - svet u kojem zivimo - principi, motivi, karakteristike i kritika istih - nepravda, zloupotreba ideala (religije, morala), nametanje drustvenih normi, potrosacko drustvo, licemerje, ratovi...na albumu sam pokusao da dam neko svoje vidjenje svega ovoga, mozda to neko shvata i razume na isti nacin, ukoliko neko nadje neku drugu logiku u tekstovima - opet lepo. 

HC: Kako planirate da se razvijate u budućnosti? 
BC: Poprilicno jasno smo odredili ciljeve u nekom srednjem roku. Ove godine prvi nastupi van srbije, spotovi, veci broj svirki, priprema drugog albuma od jeseni, sledece godine snimanje drugog albuma. 

HC: Neka poruka mladim ljudima (fanovima benda i mladim muzičarima)? 
BC: Poruka mladim ljudima fanovima - da im nasa muzika bude sredstvo - koje ce ih pokrenuti na akciju, razmisljanje (mozda bavljenje muzikom) muzicarima, mladim bendovima - da im muzika bude cilj, a ne sredstvo, jer je to njena sustina. 

HC: Vaš stav o uticaju muzike i tekstova na neformirane ličnosti (klince) i da li mislite da svaki autor mora da preuzme odgovornost i pazi na sadržaj pesama ili ne.. Poznato je da mnogi bendovi ne haju za posledice..a priča da su to samo reči, ne pije vodu. 
BC: Meni je muzika od malih nogu pomagala da se izborim sa problemima i da se izgradim kao licnost, iz tekstova sam naucio mnoge zanimljive stvari i na mnogo lepsi nacin nego recimo u skoli. Na kraju krajeva, zahvaljujuci tekstovima sam naucio i engleski. nikad me nista u muzici nije navelo da ikome uradim ili kazem bilo sta lose. S' druge strane, mnoge stvari mogu biti okidac za postupke koji mogu imati ozbiljne posledice, pa tako i tekstovi pesama, ali ipak je pojedinac taj cije ponasanje, nazalost, zbog mnogih znanih i neznanih faktora, dovodi do kobnih i nezeljenih situacija. pitanje je da li se, i pored sve dobre volje, to moze spreciti. Ukoliko ne postoji zla namera kod autora, ne vidim tu pitanje odgovornosti.

HC: Da li je moguće, u skorijoj budućnosti , ostvariti viziju života od umetnosti...ili ne. Vaša predviđanja i razmišljanja (u par crta) 
BC: Vrlo tesko, pogotovo u Srbiji. Pitanje je koliko se nesto moze i dalje zvati umetnoscu ukoliko dodje do promene motiva, percepcije...bolje je ziveti od neceg drugog, a umetnost ocuvati neopterecenom finansijskim bremenom, jer ce samim tim ostati i onaj uzitak da se i dalje stvara.

Recenzirao i razgovarao: Marko Albijanić