PIČVAJZ, REGULATOR, KLIKERI, TECHNICOLOR LIES, ČOVEK BEZ SLUHA 
04.01.2013, Vrnjačka Banja, ulaz 200 dinara. 

Početak januara je period kada Vrnjačka Banja po pravilu ima svirki, a vrlo često i u formi festivala. Ovog puta nije bilo „Drugom stranom“ festivala, već su momci iz novoformiranog VIS-a Klikeri (bivši članovi Bašte Sljezove Boje, Dece i 31. Oktobra) se potrudili da organizuju svoj „Banja Pank Fest“. Pohvalno je što je odabir bendova uključio i sastave van Vrnjačke Banje, što će nadam se naterati i ostale banjske sastave da urade nešto slično povezujući se sa srodnim grupama van rodnog grada. Dosta dugo najavljivanje festivala je dovelo do toga da samom događaju prisustvuje gotovo dvesta posetioca što se svakako može oceniti kao uspeh. 


Veče su tačno na vreme u 21h. otvorili Pičvajz iz Brusa. Ja kao malo stariji čovek, pamtim još jednu grupu istog imena iz Vojvodine, ali ajde sad, kad možemo da imamo tri Lune (za one koji ne znaju sem one prave, jedine i beskrajno VELIKE novosadske Lune, te ove nesrećne Lune nesrećnog Čede Čvorka, bila je početkom devedesetih i jedna zabavno / narodnjačka Luna), možemo da imamo valjda i dva Pičvajza. Ova ekipa iz Brusa svira mešavinu panka (vokal i bubnjevi) i metala (žičani instrumenti). Nisu bez potencijala i mogli bi da ostave neki trag na ovdašnjoj pank sceni, ali bi morali malo da primire metalski lobi u bendu. Imali su energičan nastup, ali u dobroj meri upropašćem lošim tonom, čemu su i oni kumovali delimično. Brus je blizu Vrnjačke Banje, publici su se dopali, tako da bi bilo dobro da ih još neki put čujemo uživo. 


Publika je još uvek pristizala kada je Regulator počeo svoj nastup. Ton se delimično poravio, a Regulator je, kako smo već i navikli, lako i sigurno prošao kroz svoj polusatni nastup. Izgleda da su sada u fazi i kada sebi mogu da dozvole da ne sviraju neke od svojih poznatijih pesama, a da opet imaju publiku u šaci. I ovaj nastup je potvrdio moje (crne, ako ćemo iskreno :D) slutnje da sve više idu ka metalu, ali srećom da i dalje ostavljaju odličan utisak. 

Nakon njih slede „domaćini“ Klikeri koji su predstavili gotovo isključivo autorski materijal i po onome što sam čuo jedan demo bi uskoro morao da bude snimljen. Pank srednjeg tempa, mešavina melodične amerike (bez višeglasnog pevanja) i ovdašnje šumadije (svi Vujini bendovi) sa tekstovima na srpskom i za oko prijatnom scenskom pojavom. Odsvirali su i jednu, onu najpoznatiju, obradu Green Day što je mene i braću Trifunović (The Truth / Pozitivna Omladina) nagnalo da filozofiramo kako li današnja omladina doživaljava Green Day (pank?, melodični core?, classic rok sa VH1 kanala ili možda evergreen?...). Kada smo kod Nikole i Voje oni su me itekako obradovali sa split vinilom The Truth / Helltard (i to desetka!) o kome ćete ekspresno brzo čitati na stranicima Helly Cherry-ija. 

Ovoliko koliko sam ja sada otišao u digresiju, pa još malo više je trebalo Technicolor Lies-u (Beograd) da krene sa svojom svirkom. Izgleda da ovakvi festivali ne mogu da prođu bez tehničkih problema. Mrzi me da guglujem i da tražim tačne odrednice za ono što Technicolor Lies sviraju, ali svi najmoderniji elementi hard cora su tu uključujući i scenski nastup i garderobu (minus basista, on mi je sada nekako pretegao ka panku sa onom bradom). Ovo ne shvatite maliciozno pošto su Technicolori dobar i ubedljiv sastav, koji nema praznog hoda u nastupu i ne dopušta da tenzija nastupa ijednog trenutka padne. Reč je o bendu koji je apsolutno spreman za izdanje i koji će usled tekstova na engleskom svoju sreću i uspeh morati da traži ili po ovdašnjem regionu (ovo baš šugavo zvuči, hoću reći prostoru bivše nam zemlje) ili šire po Evropi. Još malo koncertne prakse i ovi momci su zreli za stranog izdavača. 

Usledila je ponovo polusatna pauza dok je sve dovedeno u red za nastup kragujevčana Čovek Bez Sluha, a oni su poziciju hedlajnera opravdali najboljim nastupom večeri. Koncizni, navežbani, raspevani i sigurni lako su odneli status benda večeri. Odlično pogođeno trajanje nastupa i raspoložena publika su doveli do toga da ČBS završe nastup uz dug i zaslužen aplauz. I pored nekih tehničko (razglas) / organizacionih (dužina nastupa pojednih bendova) propusta prvi „Banja Pank Fest“ je uspešno okončan uz nadu da se vidimo i dogodine istim povodom. Dolazak određenog broja posetilaca sa strane je dokaz da je festival odjeknuo i van okvira Vrnjačke Banje. 

txt: Miroslav Stašić 
foto: Visual Factory