Šta je Flash mob (može se prevesti na razne načine, ali bi kod nas to svakako trebalo da bude: Hipnotisana gomila ili tradicionalnije: Iznenadna moba, bezrazložna moba. Svejedno, izraz nećemo prevoditi, ostavimo to nekom učenom idiotu ).

Flash mob je iznenadno okupljanje ljudi na dogovorenoj lokaciji u dogovoreno vreme. Učesnici flash mob-a postupaju po određenom scenariju, a zatim se brzo razilaze. Flash mob može biti organizovan iz raznih razloga, ali najčešće je to zbog zabave.

Čuveni «Love Rug» Flash mob, Manhattan, New York jednog četvrtka
Rulja koja se okupila na Menhetnu u četvrtak uveče je tražila nešto što su zvali (bez ikakvog objašnjenja) «Ljubavni tepih». Bar su tako rekli, njih nekoliko stotina, zbunjenom prodavcu u Macy's prodavnici, koji je možda mislio da se susreo sa komunom tepih-ekscentrika.
Ova gomila ljudi je učestvovala u Mob projektu, eksperimentu pokrenutom putem e-maila, koji se sastoji iz organizovanja grupa ljudi koji se iznenada materijalizuju na javnim mestima, ostvaruju interakciju sa drugima u skladu sa skiciranim scenariom, a zatim se razilaze, iznenada kao što su se i pojavili.
Ideja o planiranom okupljanju gomile nije nova. San Francisko je imao rulje pijanih, stračnih deda mrazova i biciklista-protiv-automobila, na primer, ali Mob projekat ima svoj njujorški obrt: moraš da poznaješ nekog da bi bio pozvan. NE postoji veb sajt na kom mogu da se nađu informacije o mestu dešavanja, nema oglasa u novinama. Gomila se formira pomoću e-maila koji se prosleđuje “iz ruke u ruku”.

Otac Mob projekta je čovek koji je poznat kao Bill, koji tvrdi da radi u “industriji kulture”.
“Ideja je moja i ja pišem e-mailove, ali se ne smatram vođom gomile”, napisao je Bill u e-mailu. “Ja mislim da rulju predvodi svako ko prosledi e-mail dalje. Ljudi stvaraju rulju preko onih koje znaju.”
Bill je postao još tajnovitiji kada su u pitanju planovi vezani za projekat od maja, kada je prvi mob održan. Taj događaj je privukao 6 policajaca i jednu maricu kada je jedan od ljudi koji su primili e-mail pozivnicu obavestio vlasti (sada poznat kao “Squealy”, kod nas bi ga zvali “Taster”?).
Zbog te neželjene pažnje od strane snaga reda, Bill je odlučio da drži u tajnosti podatke o sledećem mobu do poslednjeg trenutka.
U pozivnici je zatraženo od učesnika da sinhronizuju svoje satove i čekaju do 7 uveče u jednom od 4 određena bara na određenom mestu. Te večeri, predstavnici mob-a su se pojavili u barovima i predali svakom učesniku parče papirasa informacijama o mestu održavanja mob’a i šta da rade kada tamo stignu.
Oko dve stotine ljudi je stiglo do Macy prodavnice. Popeli su se liftom na deveti sprat gde se nalazi odeljenje za tepihe, gde su se okupili oko velikog izloženog tepiha.
“Rečeno nam je da kažemo da svi živimo zajedno u velikom skladištu u predgrađu”, rekla je Jenni Valton, učesnica. “Objasnili smo prodavcu da tražimo ljubavni tepih na kome bi se igrali i da kupujemo uvek svi zajedno.”
Nakon desetominutne rasprave o prednostima i manama odabranog tepiha, gomila se razišla.
“Sve je bilo savršeno”, rekao je Bill.
Odbio je da otkrije bilo šta o sledećem mob’u, ali je potvrdio da će biti sledeće akcije i to u julu.
Bill kaže da je dobio e-mailove od ljudi u San Francisku i Čikagu koji žele da pokrenu mob projekte u svojim gradovima. “Nadam se da će to i uraditi”, nastavlja Bill. “Jedan od njih me je pitao da li može da ukrade ideju, ali to nije krađa ideje. To čak nije ni ideja: gomila, bez razloga. To je sve.”
Ukupno je održano osam flash mob-ova u organizaciji Bill-a, u Njujorku.

Izveštaj očevica sa poslednjeg (zvaničnog) njujorškog Flash mob-a.
MOB broj 8, večeras na uglu 42. ulice i Šeste avenije, održan je poslednji njujorški Flash mob. Instrukcije su bile: «U 7:41, performans će početi na trotoaru... Budite zainteresovana publika... Razići se u 7:46 šta god 'izvođač' da uradi.»
Izvođač je trebalo da bude snimljena poruka na kasetofonu. Umesto toga, pojavio se čovek sa svetlim, neonskim znakom «Cafe Thou Art» u koferu i preoteo mob prikazujući znak i pokazujući peace znak desnom rukom (ko još nosi neonski znak u koferu?). Gomila, prihvatajući igru i ne shvatajući da je neonski znak iz neke druge priče, ubrzo je počela da viče «Peace, peace, peace» prigušujući kasetofon.
"Fred Hozsted ima slike neonskog znaka, ja sam bio iza i nisam mogao da napravim ni jednu. Fred takođe kaže da odande gde je on stajao, kasetofon se mogao čuti. Tamo gde sam ja bio, svakako se nije čuo, tek sam kasnije saznao da kasetofon uopšte postoji.
Sve u svemu, mislim da je ovo bio prikladan kraj Mob projekta, i na neki način, čak i njegovo preotimanje od strane neidentifikovanog umetnika se uklopilo (kasetofon ionako niko nije čuo, a nerazumljiva neonska poruka je dala nadrealnu atmosferu celoj stvari). Bolje da bude otet od strane nerazumljive umetnosti nego od strane korporacije."

Bill, hvala ti što si započeo ovaj projekat, što si došao na ideju za mob i što si sve prekinuo u pravom trenutku. To je bila prava stvar za vlažno, kišno njujorško leto.

(objavljeno u Pionirovom Glasniku, 11.1.2004.)