Tradicija je višeznačan pojam, u muzičkoj kritici (i ne samo njoj) često površno redukovan na strašilo kojim plaše decu. Nekada prvi ašov za kopanje rake tradiciji, post rock je u međuvremenu prikovan na stub srama zbog svoje konzervativnosti, hermetičnosti i pretencioznosti. U tim paušalnim ocenama nije uvek bilo pravde – iako svakako manje edgy no nekad, instrumentalna svirka svake sezone pruža bar nekoliko razloga za slušalačku radost. 
Tu stižemo do Ane Never. 
Njen drugi album Small Years, nedavno objavljen za njujoršku etiketu Fluttery vrhunac je svetske ponude u godini koju ispraćamo. I to baš zbog tradicije – Subotičani maestralno nude sve ono zbog čega se ovaj žanr uopšte i sluša: tenziju, osećajnost i katarzu. 
Naslanjanje na ovogodišnje povratnike Godspeed You! Black Emeperor najočitije je tokom uvodne, skoro polusatne Future Wife. Half Way je fin eksperimentalni zalogaj, a Gorgeous One hvatanje daha pred furioznu, završnu To Live For, koja uverljivo svedoči koliko je bend napredovao u odnosu na “na pola” urađeni debi (2006/8/11), koji nije dočaravao ni 5% njegovih popriličnih koncertnih mogućnosti. 
Jedna od vrlijih tekovina post-rocka krije se u tome što je, uz najšire shvaćeni electro i “najgrđe” forme metala, istinski najglobalizovaniji žanr, te stoga ne čudi veća popularnost benda van matice nego u njoj. Uz nešto drugačije Temple of the Smoke, Consecration i Testet ölt, subotička grupa, sa Small Years pod miškom, trenutno zauzima sam vrh srpske muzičke ponude svetu.
http://ananever.bandcamp.com/album/small-years
maare