Slavili smo još jedan jubilej u Novom Sadu. Slavljenici – Partibrejkers. 

Mala dvorana Spensa spremno je ugostila mnogo različitih generacija od onih koji su sada u pubertetu do onih koji su bili u tom pubertetu kada su Partibrejkers započinjali svoju karijeru. Iako zakazan u 20:30, koncert je kasnio dobrih 20 minuta ako ne i pola sata. Posećenost bi se u tom trenutku mogla opisati kao puno nešto više od pola sale. Ništa, čeka se i pije pivo. Danas je i onako retkost iz tehničkih razloga da koncerti počinju na vreme. Pročitala sam davno negde da su Sabljar (Dža ili Bu) i Cane (Partibrejkers) specifično nespecifični vokali i gle večeras nastupaju zajedno ko zna koliko godina posle te nečije izjave. 

Tu negde konačno oko 9, famozni i glasni Dža ili Bu zauzima svoj položaj i počinje se odmah svom snagom. Nekih 1000 ljudi gleda ih sa dosta interesovanja, mada stičem utisak da i nisu baš upoznati sa radom ove grupe osim kada je išla pesma “Večna lovišta” koju nekako nesvesno svi znamo ali ne možemo da se setimo ko izvodi. E pa to su Dža ili Bu. Tvrđi zvuk i oštri tekstovi su očigledno najplodnije što naša zemlja ima da ponudi a Dža ili Bu kapira taj koncept. 

Sišli oni sa bine i za manje od 15 minuta eto i slavljenika! Izlaze na binu i sledi ono “Gde ste ljudi?! Može svetlo na publiku?” Priznajte, pročitali ste ovo Canetovim glasom! To je neka refleksna reakcija, ja sam je napisala dok mi taj glas odzvanja u glavi. E sada se priča malo menja. Mala sala skoro puna skroz, recimo negde 3000 – 3500 ljudi. Skakanje, pevanje, šutke, ludilo, manji problemi sa mikrofonom. Ide, ide, ide i onda krenu sa Lobotomijom i to je to, nema povratka. Drže se koncepta svoje pesme i hipnotišu gomilu, nas brdo, da peva dubokoumno tekstove koje možda dosta ljudi ni ne kapira ali svejedno uživa. Meni se jako dopala atmosfera dok su išle pesme “Zemljotres” i „Mesečeva kći“  - od blagog alkoholisanja do neke udarene romantike na punk način. Svirani su svi najveći hitovi, svi su bili lepo raspoloženi jer nije ok doći nikakav na rođendan. Na bis valjda (?) je odsvirana „Molitva“. Nešto je masa bila u fazonu „Cane, a mudrosti?“, ne znam ni ja da li se nisam dovoljno skoncentrisala ili je stvarno bio inspirisaniji na konferenciji za novinar (čitaj ovde). Koncert je bio uspešan. Bilo je super, bilo je zabavno, nekako je vreme brzo prošlo…pa ovo neka shvati ko kako hoće…danas ili 30 godina kasnije.

txt: Tamara Maksimović
foto: Ljiljana Perišić