Doomerska noć u Dangubi
Helly Cherry
Mini festival doom i eksperimentalnog metala
U utorak, 27.11. u Klubu Danguba održan je mini fest baziran na doom metal i alternativnom zvuku. Nastupili su Concrete Sun, Brigand, Carved i Meskalith.
Budući da je doom scena u Srbiji većinski zavijena velom misterije i po svemu sudeći liči na urbanu legendu, jedan ovakav događaj je sa pravom privukao pažnju mnogih domaćih fanova željnih žive svirke i specifične energije koju ovaj žanr ima.
Što se organizacijske strane tiče, korektnost je bila na sasvim prihvatljivom nivou, s obzirom da je svirka počela gotovo na vreme, što je za svaku pohvalu. Takođe, ozvučenje je bilo sasvim u redu i prilagođeno većini bendova i tokom celog festivala nije bilo većih ispada ili nepravilnosti.
Ono što takođe mogu da pohvalim su razmaci između nastupa. Praksa pokazuje da loša organizacija i tonski problemi mogu izazvati da razmaci između bendova budu toliki, da publika ume ili da se uspava, ili čak odluči da ode, što u utorak svakako nije bio slučaj. Razmaci su bili kratki i sličnog trajanja i sa te strane, pored dobre muzike, održao je pažnju publike.
Prvi su nastupili Carved iz Beograda, bend koji za sebe kaže da kreira "inteligentnu mešavinu post, doom i death metala", sa čime u potpunosti mogu da se složim. Već na prvi pogled, bend deluje zanimljivo i raznovrsno, sa dva vokala (muškim i ženskim) i dominantnim klavijaturama. Njihov zvuk je tokom nastupa pokazao kako raznovrsnost žanrova kojim se predstavljaju, tako i sveopštu usklađenost, eklektičnost i progresivan pristup materiji, što je bilo pravo osveženje za čuti.
Vokali su obavili jako dobar posao, "šetajući" se od finog ženskog clean-a, do za melodeath karakterističnog polu-screama, pa i muško-ženskog growla.
Klavijature su ponajviše zvučale u sympho-nijski, što je na progresivno/death/doom osnovi delovalo jako sveže. "Švedska škola" je imala veliki uticaj na članove ovog benda, što je za svaku pohvalu. Kao posebno prijatno iznenađenje bih izdvojila i njihovu interpretaciju Clint Mansellove teme za film "Rekvijem za san", koja je počela prepoznatljivo, da bi se kasnije razvila u pravu metal odu. Suma sumarum, odličan i upečatljiv nastup za Carved.
Nakon kratke pauze, na scenu izlaze Brigand iz Pančeva. Brigand je alternativni rock/sludge sastav oformljen od strane Velibora Nikolića (Jewy Sabatay) u februaru 2011. U bendu su još i Ivan Perović i Ilija Kojović (Autogeni Trening).
Jedini bend koji je te večeri imao tekstove na maternjem jeziku, imao je nastup koji je po svim aspektima velikodušno "mirisao" na devedesete, na grunge i čak shoegaze scenu tog doba. Delovalo je kao da nas je sve na trenutak odveo u to "srećnije doba" kvalitetne alternativne rock muzike, sanjive atmosfere i sludg-y rifova.
Nikolićev vokal se odlično uklapa uz takvu atmosferu, a takođe, ceo nastup bih opisala kao takav-atmosferičan. U duhu tradicije, poseban "detalj" je bilo izvođenje pesme(ne znam koliko je "hit" odgovarajuć termin za ovaj žanr) "Nevena", grupe Jewy Sabatay.
Odličan, standardan nastup za momke iz Briganda, koji su to veče izveli i nov materijal.
Sledeći su nastupili Concrete Sun iz Novog Sada. Pored toga što imaju pet članova, za njih je bilo specifično i to što se žanrovski najviše izdvajaju od svih najavljenih bendova.
Iza sebe imaju debi album pod nazivom "Sky Is High" i spot za numeru "Last Man Under The Sun." Energičan i gotovo hard rockerski nastup ovog benda protkalo je mnogo uticaja. Bilo je tu i thrash-a, heavy-ja, hard rocka, stoner-a, svega što njihov zvuk čini "veselijim" od ostalih bendova. Prvi utisak je bio da liče dosta na Panteru, ali je generalni utisak da su članovi poštovaoci te Southern scene. Vokali su bili ok i sve je bilo dosta "standardno", za razliku od ostalih bendova koje je bilo teže definisati. Od obrada su odsvirali "Would?" od AIC, koja je zvučala sasvim solidno.
Sam kraj i (na žalost) odlazak većine ljudi na noćne autobuse je obeležio nastup Meskalitha iz Novog Sada. Meskalith je funeral doom projekt Doomhead-a oformljen 2008. One man bendovima je gotovo uvek teže da zadrže pažnju publike, koja je navikla na dinamiku, te je ova uloga bila prilično nezahvalna. Doomhead je na scenu izašao sa crnom kapuljačom, svirajući karakteristične, mrtvački spore rifove i pasaže.
Ubrzo su se ljudi razišli u dobrom raspoloženju i puni utisaka.
Noć Prokletog Zvuka je nadam se, tek najava za još više sličnih dešavanja i jačanje domaće scene ovih ne-tako-popularnih-žanrova.
Podržite domaću scenu!
Autor: Marija Blagojević
Budući da je doom scena u Srbiji većinski zavijena velom misterije i po svemu sudeći liči na urbanu legendu, jedan ovakav događaj je sa pravom privukao pažnju mnogih domaćih fanova željnih žive svirke i specifične energije koju ovaj žanr ima.
Što se organizacijske strane tiče, korektnost je bila na sasvim prihvatljivom nivou, s obzirom da je svirka počela gotovo na vreme, što je za svaku pohvalu. Takođe, ozvučenje je bilo sasvim u redu i prilagođeno većini bendova i tokom celog festivala nije bilo većih ispada ili nepravilnosti.
Ono što takođe mogu da pohvalim su razmaci između nastupa. Praksa pokazuje da loša organizacija i tonski problemi mogu izazvati da razmaci između bendova budu toliki, da publika ume ili da se uspava, ili čak odluči da ode, što u utorak svakako nije bio slučaj. Razmaci su bili kratki i sličnog trajanja i sa te strane, pored dobre muzike, održao je pažnju publike.
Prvi su nastupili Carved iz Beograda, bend koji za sebe kaže da kreira "inteligentnu mešavinu post, doom i death metala", sa čime u potpunosti mogu da se složim. Već na prvi pogled, bend deluje zanimljivo i raznovrsno, sa dva vokala (muškim i ženskim) i dominantnim klavijaturama. Njihov zvuk je tokom nastupa pokazao kako raznovrsnost žanrova kojim se predstavljaju, tako i sveopštu usklađenost, eklektičnost i progresivan pristup materiji, što je bilo pravo osveženje za čuti.
Vokali su obavili jako dobar posao, "šetajući" se od finog ženskog clean-a, do za melodeath karakterističnog polu-screama, pa i muško-ženskog growla.
Klavijature su ponajviše zvučale u sympho-nijski, što je na progresivno/death/doom osnovi delovalo jako sveže. "Švedska škola" je imala veliki uticaj na članove ovog benda, što je za svaku pohvalu. Kao posebno prijatno iznenađenje bih izdvojila i njihovu interpretaciju Clint Mansellove teme za film "Rekvijem za san", koja je počela prepoznatljivo, da bi se kasnije razvila u pravu metal odu. Suma sumarum, odličan i upečatljiv nastup za Carved.
Nakon kratke pauze, na scenu izlaze Brigand iz Pančeva. Brigand je alternativni rock/sludge sastav oformljen od strane Velibora Nikolića (Jewy Sabatay) u februaru 2011. U bendu su još i Ivan Perović i Ilija Kojović (Autogeni Trening).
Jedini bend koji je te večeri imao tekstove na maternjem jeziku, imao je nastup koji je po svim aspektima velikodušno "mirisao" na devedesete, na grunge i čak shoegaze scenu tog doba. Delovalo je kao da nas je sve na trenutak odveo u to "srećnije doba" kvalitetne alternativne rock muzike, sanjive atmosfere i sludg-y rifova.
Nikolićev vokal se odlično uklapa uz takvu atmosferu, a takođe, ceo nastup bih opisala kao takav-atmosferičan. U duhu tradicije, poseban "detalj" je bilo izvođenje pesme(ne znam koliko je "hit" odgovarajuć termin za ovaj žanr) "Nevena", grupe Jewy Sabatay.
Odličan, standardan nastup za momke iz Briganda, koji su to veče izveli i nov materijal.
Sledeći su nastupili Concrete Sun iz Novog Sada. Pored toga što imaju pet članova, za njih je bilo specifično i to što se žanrovski najviše izdvajaju od svih najavljenih bendova.
Iza sebe imaju debi album pod nazivom "Sky Is High" i spot za numeru "Last Man Under The Sun." Energičan i gotovo hard rockerski nastup ovog benda protkalo je mnogo uticaja. Bilo je tu i thrash-a, heavy-ja, hard rocka, stoner-a, svega što njihov zvuk čini "veselijim" od ostalih bendova. Prvi utisak je bio da liče dosta na Panteru, ali je generalni utisak da su članovi poštovaoci te Southern scene. Vokali su bili ok i sve je bilo dosta "standardno", za razliku od ostalih bendova koje je bilo teže definisati. Od obrada su odsvirali "Would?" od AIC, koja je zvučala sasvim solidno.
Sam kraj i (na žalost) odlazak većine ljudi na noćne autobuse je obeležio nastup Meskalitha iz Novog Sada. Meskalith je funeral doom projekt Doomhead-a oformljen 2008. One man bendovima je gotovo uvek teže da zadrže pažnju publike, koja je navikla na dinamiku, te je ova uloga bila prilično nezahvalna. Doomhead je na scenu izašao sa crnom kapuljačom, svirajući karakteristične, mrtvački spore rifove i pasaže.
Ubrzo su se ljudi razišli u dobrom raspoloženju i puni utisaka.
Noć Prokletog Zvuka je nadam se, tek najava za još više sličnih dešavanja i jačanje domaće scene ovih ne-tako-popularnih-žanrova.
Podržite domaću scenu!
Autor: Marija Blagojević