Petar I. Dobrović (1890-1942) slikar, rođen je u Pečuju u Mađarskoj. Gimnaziju je završio u rodnom mestu, dok je slikarstvo učio na akademiji u Budimpešti. Učestvovao je 1918. godine u pobuni VI pešadijskog puka u Pečuju, zbog čega je bio uhapšen. Uspeo je da pobegne za vreme kapitulacije Austro-Ugarske. Kad je 1921. godine, po odredbama Trianonskog ugovora, jedan deo Baranje trebalo da se pripoji Mađarskoj, radništvo se pobunilo i proglasilo ga Baranjsko srpsko-mađarskom republikom, i za njenog predsednika izabralo Dobrovića. Posle propasti Baranjske republike dolazi u Jugoslaviju gde od 1923. do 1925. radi kao profesor u Umetničkoj školi u Beogradu, dok je 1937. izabran za profesora Umetničke akademije u Beogradu.
Izlagao je prvi put 1911. godine u Budimpešti slike rađene u duhu impresionizma, a 1913. priredio je izložbu u Pečuju. Iste godine otputovao je u Pariz, gde pod uticajem Sezana usavršava svoj crtež i formu. Po dvogodišnjem boravku u Parizu vratio se u Budimpeštu, gde je učestvovao na izložbama mladih slikara 1916. i 1917. godine. Budimpeštanski muzej otkupio je i izložio njegovu sliku Boemi.
Učestvuje na Prvoj jugoslovenskoj izložbi u Parizu 1919. godine sa jedanaest radova, među njima i čuvenom istorijskom kompozicijom Pokolj u Šapcu. Godine 1920. izlaže sa uspehom u Osijeku i Zagrebu, Novom Sadu i Beogradu, zatim slede izložbe u zemlji i inostranstvu: Prag (1924), Ljubljana i Split (1925), Zagreb (1928), Veneciji (1938) i dalje Hagu, Roterdamu, Amsterdamu... Proveo je još dve godine u Parizu (1925-27) proučavajući slikare poput Van Goga, Gogena i fauvista. Slikama i priznanjima svrstao se u red najznačajnijih srpskih slikara.

Priredila Tamara Lujak