Suffering's The Price, Testator, How Can I Regret, The True Believers, Google Search
13.10.2012., Klub Talir, Jagodina, upad 150 din

Da, ovako nekako bi mogla da se nazove (a i zvala se) grupna svirka koja se desila u Jagodinskom klubu "Talir". Svirka je benefit za nekog momka koji bi trebalo da plati kaznu da ne bi otišao u zatvor. Pošto ne znamo detalje preskočićemo ovaj deo priče da ne bi nagađali i širili dezinformacije jer Kurir nismo a bome ni Svet, Scandal, i ostali... :)
Sa druge strane, koncert je moglo bi se reći drugo poluvreme svirke koja se pre nekog vremena desila u Nišu, a o kojoj smo pisali. Niški bendovi Testator i Suffering's The Price su ugostili jagodinski How Can I Regret. Sad je vreme da im Jagodinci uzvrate. I ovo je čini mi se idealan način za razvoj scene. Ne samo da se bendovi pomažu, već se stvara dobra atmosfera, osećaj solidarnosti i... ma znate već... Rečju, konkretna saradnja.

I tako petočlana ekipa iz Ćuprije kreće 13 kilometara na sever. Na ulazu u Jagodinu plava patrola nas poziva da se parkiramo ne bi li malo "proćaskali". Ispostavilo se da navodnici i nisu bili potrebni pošto je Narodna Milicija iz nekog razloga bila i više nego prijatna i raspoložena. Oko 21.45 eto nas ispred kluba, svirka još nije krenula. Taman za po koji razgovor sa starim znancima jerbo je, zbog privatnih, životnih a i svih ostalih okolnosti bogme, meni ovo tek treća svirka u godinu dana. Što je malo, malo je.

I...što bi HCIR rekli "Let the shit begin",... prvi kreću Testator (čitaj intervju ovde). Lepe priče o njima kruže, a posle ovog koncerta jasno mi je i zašto. Testator je dobro nauljana thrash/speed metal mašina koja kad krene ne zna da stane. A bogami i publici su se dopali. Neretko postoji taj trip da publika podrži dobro lokalni bend a goste iskulira. Ovde to nije bio slučaj. Nakon svirke su mi rekli da su i oni sami zadovoljni publikom i prijemom na koji su naišli, da se u Nišu ne bi skupio toliki broj ljudi na koncertu ovog tipa.

Sledeći su bili The True Believers, death black metal gde svira deo Alistera. Lično to nije moja šolja čaja (što se popularno kaže), i ne bih previše komentarisao, zaista ne pratim takav zvuk a i tematski mi nisu bliski (ako sam dobro skontao dosta se vuku na taj neki satanizam isl)...
H.C.I.R.

Nakon njih su nas čekali How Can I Regret (više o njma ovde), ekipa koja obećava i koja bi mogla i morala da napravi i nešto više. Od svih bendova te večeri oni su po meni jedina "sigurica", bend koji prosto teško ko može da iskulira. Jednostavno, takav je zvuk, ložački hard core, Nju Jork u Jagodini, Madball, Agnostic Front, Hatebreed i slično. Vidim da ih publika prihvata, pogotovu imajući u vidu činjenicu da je bilo više metalaca za koje ne znam koliko vare ovakav zvuk... Na poslednjoj pesmi izbija neki manji incident koji opet preskačemo jer Informer nismo...
STP

Usledili su Suffering's The Price (čitaj intervju ovde), gosti iz Niša. "Beatdown" hardcore, usporen, otežan, metaliziran, i meni lično ne preterano blizak zato i ne bih preterano komentarisao njihov nastup.  Mada ekipa svira dobro, ovde se publika polako već osula pa su ostali najuporniji. Tu negde pred kraj njihovog nastupa krećemo i mi lagano i iza sebe ostavljamo publiku koja uzvikuje "STP!"... Jedan od utisaka je da ima fali malo bolji kontakt sa publikom.

Za Google Search (oi) ne znamo ni da li su svirali obzirom da je bilo već 15 do 1, a klub se zatvarao u 1.

I eto, pokazali smo da Ćupričani mogu da odu negde a da ne naprave njes*a... :) Hteli smo da obiđemo i novopečene mladence, žirafu Jovanču i suprugu mu ali su nam rekli da su na medenom mesecu. Na moru. Jagodinskom. Nekada grčkom.
I na kraju... Šta? Niste zadovoljni izveštajem? Pa mi smo fanzin, pišemo kako nam se hoće. Nismo Politika :)

Nenad, Predrag, Marija, Ilija, Slobodan (i Đura panker tu i tamo).