Seljačenje u masovnim medijima je poprimilo svakodnevni karakter već odavno, a te emisije pune tuge i čemera za izgubljenim ljubavima nasumično izabranih propaliteta, nemaju ništa zajedničko sa pop kulturom, bar onakvom kakvom ju je Vorhol zamislio. Njegova ideja se temeljila na repliciranju svega onog opšteg, dok se naši masovni mediji ponose svojom misijom, servirajući beznačajnu vest za vešću, filovano bezukusnim reprizama holivudskih hitova i muzikom od koje zastaje dah svima koje to što su odrasli u urbanoj sredini ne sprečava da Sašu Matića smatraju srpskim Stivi Vonderom.
Sve će to mila moja pokriti ruzmarin, snegovi i šaš predstavlja vrhunac lirske poetike, a nove krize i nestašice ne izazivaju suviše potresa, jer je tobožnja kriza samo nastavak vekovne oskudice. Tamo gde hladnoću digitalne duše ne primećuje lice osunčano svetlošću tv ili nekog drugog ekrana, a bivše striptizete vode udarni tv program, i nema previše mesta za maštu, ambicije i ostale gluposti...tu je samo masovna hipnoza, i raj dilera droga i ostalih vitezova propuštenih prilika koji se baškare u ovoj zemlji kao propali političari koji nam skupo naplaćuju bukvalno sve osim vazduha koji dišemo.

I gde videti izlaz iz ovog pakla? Samo konstantnom borbom, stara je deviza, i to u svakoj prilici, i na svim frontovima. Jer dok i jedan jedini čovek zna šta je istina, a šta laž, šta ukus, a šta neukus, šta lepota, a šta masovna šizofrenija, naš cilj nije izgubljen.

U borbi protiv šminkera modernog sveta, Ilija Đurđanović.