“KULTURBUNT FEST” – Kraljevo

Odmah da se izjasnim da sam bila veliki skeptik kako će sve ovo izgledati, pošto je prvobitno sve trebalo da se održi u kafeu “iBar” kraj kojeg sam igrala basket danima dok je još bio u mislima projektanata, te mi je izgledalo da nema šansi da se dvodnevni festival tu održi. No, krenimo redom…

Verovatno zbog toga što je pomenuti kafe na lepom mestu kraj reke Ibar, te se tu okupljaju ljudi koji su došli da kraj radne nedelje obeleže pijuckanjem pića kraj ‘ladne vode, prvi dan festival je pomeren pred Kulturni Centar u Ribnici. Opet skeptik ja mozgah kako li će tamo zvučati punk prangijanje, no čim se dovoljno primaknuh mestu događaja, zvuci benda koji je imao tonsku probu su mi pokazali da se uzalud sekiram za ono što mi zapravo i nije u opisu radnog mesta :). Da, prvo da pomenem da je postojala mogućnost da se uopšte ni ne pojavim tamo jer sam putem SMS-a bila u pregovorima sa jednim drugarom oko zajedničkog dolaska, ali me on otkači k’o malinu posle desetak poruka. Dakle, dovukoh moje teleso pred centar, tu su već bili Vojo, Šumar i ekipa iz Makedonije. U finom razgovoru I zezanciji dočekasmo početak svirke. 

Prvi “binu” zauzeše gosti iz Makedonije, bend CULTURE DEVELOPMENT. Priznajem, sem par rečenica koje pročitah na fejsu, o njima ama baš ništa nisam znala. Ipak, zainteresovaše me za svoje muziciranje na tonskoj probi, tako da sam drage volje zauzela poziciju u prvom redu ne bi li ih bolje propratila. Sviraju neki emo punk, ali ne emo kakav gledamo na TV- u nego sirov, surov i energičan. Pesme su im na engleskom jeziku, ali priznajem da nisam preterano obraćala pažnju na njih. Više sam se koncentrisala na vokalno izvođenje i mislim da se basista-pevač mnogo bolje snašao u toj ulozi nego gitarista-pevač. Ipak, sve u kompletu je zvučalo dosta dobro,… Ok, priznajem das am u par navrata pomislila kako bi bilo bolje da imaju više texta nego da ponavljaju jedno te isto po tri-četiri minuta, ali u celini gledano njihov nastup mi se dopao.

Sledeći se ukazaše Vasko i drugari ili bolje-poznato XAXAXA. Oni već gostovaše kod nas kada su delili stage sa Bx(O)xKx u “Bounty”-ju. Njihova energična svirka u HUSKER DU ili FUGAZI maniru mi se dopala tada, te nije bilo razloga da mi se ne dopadne I sada. Naravno, ekipa je svirala bez greške, jer se ipak radi o veteranima HC-punk scene. Čak I kada se pokvari nešto na bas gitari… Ili je pukla žica, nisam sigurna, nije se osetilo to, jer su preostala dvojica to fenomenalno zabašurila. Da, ne pomenuh da je XAXAXA trojac baš kao i bend pre njih. Ipak, po zvuku iz zvučnika stekao se utisak da ih bar petoro svira u bendu. Brzo, kratko, jasno. Bez pričanja između pesama, momci odprangijaše svoje i spakovaše instrumente.

Za kraj ostadoše gosti iz Beograda, duo STUTTGARD ONLINE. Njih se sećam po narezanom diskiću koji dobih radi recenziranja, i iako im je ovo drugi ili treći put da sviraju u Kraljevu, ja ih gledah prvi put mada sam znala šta me očekuje. Bend u sastvu bubanj - bas je razorio sve nas… Eto rime za tili čas :)… Mene je koncentracija polako, ali sigurno počela da izdaje, jer nije lako ustati u pet, raditi ceo dan, doći kući oko šest uveče, u međuvremenu preći 12 kilometara I koji sat kasnije otiđi na koncert. Uvor me je uzimao pod svoje, ali sam primetila gomilicu ljudi koji su svim srcem uživali u njihovom muziciranju plus par njih koji su đipali po minut – dva samo da budu primećeni. Bez obzira ne povremene đipače i umor koji me je satirao, beše ovo sjajno veče. Još na kraju iskoči ona for a sa ludim Sićkom I smrdljivim pivom, tako da je veče bilo kompletno. Udelih Nikoli rođendanski dar, malo zevzečih sa Prćom, Sićkom, Jecom i Snješkom mozgajući kako se odvući do kuće, a onda se pojavi anđeo spasitelj u vidu Voja – Džoja i njegove ljute mašine. Odličan kraj odlične večeri.

Dan drugi, mesto zločina se premešta u kafe “iBar”. Krenuh bar sat ipo ranije sa ciljem da se fino ispričam sa učesnicima, ali oni su bili dosta užurbani po mom dolasku tako da vreme ubijah u priči sa Vujom koji je doteglio skalamerije iz Kragujevca, i basistom iz Zvonceka, kome, eto, zaboravih ime. Sorry. Ipak, bilo je interesantno. Čak sam dobila i hladan sokić koji sam cevčila cele večeri. Prvonajavljeni za to veče, Rema & Mlađi referent nisu nastupili. Razlog nisam uspela da saznam, ali u krajnjem slučaju nije ni bitno… Bar meni. 

Na binu se nacrta THE SOCKS, reggae-punk bend iz Velike Plane koji mnooogo dobro svira. Sećam se svirke u “Golub”-u kada su me oduvali, tako da sam ovog puta došla pripremljena. Ipak, da li je u pitanju umor (kako čuh, ovo im je bio ko zna koji koncert u nizu) ili tako izabraše, tek svirali su više sporije pesme tako da je narod mlako reagovao. Tek kada ubaciše malo punkeraje, ljudi se malo pomeriše, ali daleko je to bilo od očekivanog. Ipak, nisu zatajili. Odlično odsviraše sve što su zamislili, iako me je bilo strah čuvši greške na tonskoj probi. Ovog puta bilo je bez greške. Naravno, nije njihova greška bila što im je tonac menjao efekte na vokalu u hodu… Da skratim, THE SOCKS su i ovog puta bili na visini zadatka.

Drugi po redu zasviraše XAXAXA + Tina ili kraće BERNAYS PROPAGANDA. Odmah u startu da se zahvalim Vasku na nesebičnom reklamiranju pošto je odmah po preuzimanju Bx(O)xKx majice istu obukao na sebe i izašao na binu. HVALA VASKO, DRUŽE MOJ!!! :). I njih sam gledala i slušala ranije, tako da sam znala šta da očekujem, a moje noge su bile spremne za dugotrajno đuskanje. Sebe vide kao "danceable new wave/post-punk" bend, a ja dodajem sa izvrsnim, pametnim textovima. Znači, širenje ideja i neverovatno pokretačko muziciranje u jednom. Pa, šta više hoćete? Meni ništa više nije trebalo. Svaka pesma je bila najavljena I objašnjena, mada sam slabo razumela zbog blizine bini, pa je zvučnik za vokal bio iza mene. Ipak, to ni najmanje nije umanjilo uživanciju. Kada su najavili poslednju pesmu pomislih kako su preterano kratko svirali, ali se presabrah i shvatih da su izveli oko deset pesama. Za njihov nastup mogu reći samo: ODLIČNO!!!

Za sam kraj ostadoše AMAN ZAMAN (više informacija ovde i ovde), gosti iz Svilajnca, koje mi opisaše kao reggae – ska atrakciju, a koje, eto, do tada nisam slušala. Doduše, videla sam im neki spot na youtube-u, ali mi se nešto posebno ne dojmiše (ili je u pitanju to što sam gledala samo deset sekundi? :). Na tonskoj probi me zainteresovaše, ali kada svirka krenu jednostavno me oduvaše. Ta eksplozija pozitivne energije prađena odličnom muzikom mi je legla kao livadski med na svež buter. Kako krenuše sa svirkom moje noge jednostavno poludeše, a grlo se razveza. Pevali sun eke svoje pesme koje ne znadoh, ali koje skakački fino propratih, ali kada krenuše sa MANO NEGRA i MANU CHAO obradama… mojoj sreći nije bilo kraja. Kakav umor, kakvi bakrači!!! Skači, pevaj, pleši, skankuj… Sve je odgovaralo. Nadasve me je radovalo to što sam bila okružena ljudima koji znaju da proprate takvo muziciranje, pa bez obzira na to što smo u pojedinim trenucima bili natiskani kao sardine jedni do drugih, nije bilo razbijenih noseva i oplavelih pikljeva, jer je svako koristio svoj prostor za igru na najbolji mogući način. Iako sam bila zadužena za fotografisanje taj deo posla sam traljavo odrađivala zarad đuskanja, tako da je Vojo morao da mi otme foto aparat i da sam obavi deo posla… Ali mislim da mu to nije teško palo jer je posle ko zna kojeg vremenskog perioda mogao da vidi mene nasmejanu kako đuskam :)… Ovi su zaista razorili. Svirali su mnogo duže od ostalih, ali nijednog jedinog trenutka nisu smorili, tako da mi je zaista bilo žao kada posle bisa popakovaše instrumente.

Nakon svirke blesih malo, pomogoh Vujiću da popakuje ozvučenje i bubnjeve u kombi, pričah sa THE SOCK ekipom I basistom iz AMAN ZAMAN, a onda krenuh polako ka domu svome pošto je bilo oko tri sata ujutru usput proklinjući sebe što se ne uslikah sa akterima ove predivne večeri. Šta da vam kažem? Bilo mi je trulo da ih pitam za zajedničku fotografiju, a u petak sam bila podosta daleko kada su se svi zajedno slikali. Nije bitno, ono što je najvažnije je da sam provela jako kvalitetan vikend, da sam videla ljude koje dugo nisam videla I upoznala neke nove.

Ovo je bio prvi festival ove vrste koji je organizovala POZITIVNA OMLADINA, tako da se unapred radujem sledećem, jer znam da ekipa neće stati tek tako. Svaka čast organizatoru, bendovima, ljudima sa kojima đuskah do ranih jutarnjih časova. Meni osmeh ne silazi sa lica, a to je ono najbitnije! CHEERS!!!