American Reunion (2012)
Helly Cherry
Očekivanja posle 9 godina pauze su svakako narasla, ali da li zaista imamo pravo da očekujemo bilo kakav kvalitet od koncepta koji je toliko puta silovan da više nije prepoznatljiv ni svojim tvorcima?
American Pie je bila generacijska stvar, jednostavan način da sublimirate vaše tinejdžerske probleme u sat ipo klinačke zabave. Mlada lica, nevinost, i nezaobilazna američka pita. Samo, neki su imali malčice drugačije snove, ali to nije promenilo činjenicu da ih je AP tresnula posred lica, što je zahtevalo intenzivno korišćenje papirnih maramica kasnije. Ne bih govorio o tome da je ovo postavilo standarde i uzdrmalo bilo čiju seksualnost, ali bio je to savršen začin jednom, za nas tako izbedačenom letu, i stvar za dobro sećanje. Samim tim je teško posmatrati nastavke nezavisno, kako bi morali biti posmatrani, jer osim originala, sve ostalo predstavlja ceđenje suve drenovine, i pokušaj udaranja na appeal tinejdžera koji i dalje žele da vide šta njihovi omiljeni junaci mogu da izvedu, u malo promenjenom okruženju, ali sa istim efektima.
Stvar sa ostalim delovima AP je u tome što nisu bili ništa više od adekvatnih nastavaka-nije bilo lomljenja osnovnog koncepta, a filmovi su se sveli na smišljanje zanimljivog backgrounda za raskalašno ponašanje Stiffmaistera i ekipe. Da li je seks glavna tema i cilj postojanja AP? Da. Da li to najbolje objašnjava njenu popularnost? Dvostruko da. Ali vreme se promenilo, i AP je postao samo jako lep ram za sliku čiji je sadržaj odavno izbledeo. Naravno, neki žive od toga što koriste štablone, i to je siguran put kojim autor može poći, ali mislim da ovo neće biti previše profitabilno. Smatram da je najjadnija stvar u tome što nijedan od glavnih glumaca nije pobegao od popularnosti “Pite,” i samim tim je sebe osudio da radi beskonačan broj nastavaka ove glupave limunade koja postaje sve bljutavija i bljutavija.
Sad, naravno da će nekog zanimati kako Džim izgleda u SM outfit-u, neko će sigurno balavati nad jednim parom golih grudi koji se solidno izdašno pojavljuje u Reunion-u, a Stiflerova osveta Finču zbog toga što mu je “obradio” kevu će nasmejati mnoge. Možda sam ja i pregrub prema jednom nevinom flicku koji treba da evocira stare emocije, a ne da proizvodi nove. Ali repetitivnost nikad nije bila cenjena osobina u umetnosti, i ko od filma zahteva da bude upravo to, originalna umetnost, neće ovde dobiti baš ništa, što je možda i očigledno, ali nije zgoreg naglasiti da je ovo čista i jednostavna zabava za određene generacije koje su volele original, i ništa osim toga.
Ilija Đurđanović