24. septembra 1991. godine izašao je album koji će promeniti svet, pokrenuti revoluciju, razburkati strasti: Nirvanini „Nevermind“. Ovo je album koji je rekao zbogom glam uskim helankama, laku za kosu u količinama koje prave ozonske rupe i zabavne površnosti osamdesetih godina, i širom otvorio vrata generaciji X – neshvaćenim ljudima kojima je falio glasnogovornik, tekstovi njima bliski i realni, dokaz da za svakog ima mesta pod ovim nebom. Iako je prva ideja članova benda Nirvana bila da se uz bolju produkciju nego na njihovom prvom albumu „Bleach“, ali ipak sirovu sebe pokažu u što jačem ali prljavom svetlu. Njihov stav bih kao dugogodišnji fan Nirvane definisala ovako: „Ne, mi se nećemo ulizivati, toliko smo dobri da ćete nas svi zapamtiti, ali da, treba nam vaša pažnja. Usput, nosite se.“. Zar to nije dosta da počnemo da slušamo bend? Meni povremeno jeste. Kao što napisah, prva ideja je bila da produkcija bude bolja ali i dalje sirova, ispala je dosta ispolirana i visoka, ali to nije umanjilo značaj ovog albuma. Tako „našminkan“ postao je dostupan i blizak širokom auditorijumu koji je ubrzo postao zakleta Nirvanina armija. Širom Amerike i sveta karirana košulja je značila da si rock dete devedestih godina. Od samog prvog singla „Smells like teen spirit“ sa lako pamtivim rifovima, znalo se da se radi o albumu čudu. Na albumu se nalazi 12 priča (za one strpljivije 13) pisanih još od Cobeinovih pubertetskih dana na dalje. „Smells like teen spirite“ je pesma o dezodoransu devojke sa kojom je Cobain bio u vezi, „Come as you are“ o ljudima koji se ne pretvaraju da su nešto što nisu, „Drain you“ o ljubavnoj vezi i seksualnim aluzijama u istoj, „Something in the way“ o Cobainovim danima koje je proveo kao Beskućnik živeći povremeno kod dalje i bliže rodbine, prijatelja, čekaonicama i navodno pod mostom. Važnost ovog albuma je pored toga što je postao najprodavanjiji album ikada, ta da je od tada do dana današnjeg inspirisao i inspirisaće buduće generacije neshvaćenih tinejdžera, bendova u razvoju, pisaca i slikara širom sveta. Teskstovi sa kojima svako može da se poveže i muzika bez sedam minuta dugačkih solaža u mladim muzičarima bude nadu da i oni mogu biti TO čudo, i da muzika nije privilegija. Ovo je album koji ja slušam već dobrih nekih devet godina. Uvek me oraspoloži, podseti me na blesavu prošlost mojih srednjoškolskih dana, taašnje snove, brige i nade. Pokušavam da shvatim genijalnost benda Nirvana već godinama, ali čini mi se da to nije potrebno, tu je baš ovaj album. Zrela, ali nesazrela Nirvana ostaje najveći simbol devedesetih godina koje su u svetu bile mračne, možda ne kao kod nas a njihov spas stao je na CD u trajanju od 42:38 i doneo uživanje i razmišljanje u isto vreme.

Moji favoriti: Come as you are, Territorial Pissings, Breed, On a plain i Smells like teen spirit.
Tamara Maksimović