Poslednja decenija postojanja nekadašnje države na polju pop kulture ubedljivo je demonstrirala na više primera tačnost one narodna da niko nije prorok u svom selu. Zagreb je objavljivao srpske harmonikaše i beogradske njuvejvere, dok su u Beogradu Fit i Osmi putnik našli svoj diskografski dom, pošto bliže nije bilo zainteresovanih.

Post-jugoslovenska realnost donosi nam nove primere takve vrste, a poslednji u nizu je debi varaždinskog trija Vlast Popić koji je svoj debi snimio u Beogradu a objavio za kragujevački SKC kao pobednik prošlogodišnjeg šumadijskog demo festivala. Reč je o mladom bendu indi/postpunk izraza koji svoje brojne uzore ističe kao ključne tačke svog identiteta.

Na ovom prvencu zatičemo bend koji još uvek pušta svoju prvu krv tražeći se u omažima beogradskim bendovima čiji su najznačajniji predstavnik Jarboli (što ne čudi jer je Boris Mladenović producirao album) te borski Goribor. Taj preovlađujući duh ozvučen je slikom koja dosta motiva duguje onome što je bio alternativni američki rok s kraja osamdesetih i početka devedesetih, dakle prvo i pre svega sastav Pixies (muško-ženski vokalni prepleti) te je Vlasta Popić nešto poput grandž unuka koja sebe pronalazi u muzici koja je direktno prethodila muzičkom pokretu iz Sijetla.

Tekstualno, Vlasta Popić opisuje svoj mladalački svet samospoznaje oivičen nelagodom, nerazumevanjem i dosadom. Reči su hermetične, svedene i više nagoveštavaju nego što otkrivaju te korektno prezentuju onaj mladalački grč koji se javlja u okolini koja ni za šta osim za sebe samu (ako i to) nema previše sluha.

Za očnjake ne donosi nijednu hitičniju pesmu koja odskače od ostalih, i više služi kao poligon za predstavljanje benda i procenu mogućnosti njegovog potencijala. Da li će se na ovu osnovu nadovezati neki osobeniji kvalitet, pokazaće vreme, koje za sad radi za mlađane Varaždince.
Više o bendu ovde.
Spot "Pripitomljeni đavo".
maare