Niško-ćuprijska tortura zvukom se nastavlja, pa ko voli nek' izvoli. Na odranije mračnom horizontu benda, dve su nove ptice (zloslutnice): Audiodrome je jubilarno 20. izdanje u opusu grupe, a druga, možda i bitnija je što u zvuku sastava prvi put čujemo neku težnju za pokretom, bekstvom iz statičkih predela nojza i indastrijala, koji je ovom bendu i matica i domovina.

Taj ritmički pokret ostvaren je “elektro” ritmovima čije korene beležimo u poslednjoj deceniji prošlog veka. Ovaj produkcijski zahvat doprinosi relativno većoj komunikativnosti ovog izdanja u odnosu na neka prethodna koje sam imao prilike (/nesreću) da čujem. Za bend čija je osnova identiteta ležala u odbijanju bilo kakve komunikacije te hermetizmu/elitizmu, ovo je hvale vredan iskorak.

Naravno, Treće ja je i dalje eonima udaljeno od neke konvencionalne pop-rok vizije muzike viđene kao zabave. I dalje se obraća pažnja na alternativni kanon (kakav se samo paradoks/apsurd krije u ovoj kovanici!): naslov je dovoljno jasan omaž na Kronenbergov Videodrom, koji je i maltene četvrt veka po objavljivanju i dalje u najužem krugu najznačajnijih filmova s radikalnim predznakom.

Iako uočenih novotarija, Audiodrome predominantno otkriva svoje autore kao i dalje tvrde poklonike umetničkog postupka u kome je muzika shvaćena kao proces, težnja ka obuhvatanju totalnosti ništavila koja u sebi otkriva distopijsko-nihilistički impuls, pod uslovom da u takvim vizijama za nešto poput impulsa uopšte ima mesta.

Slušaoci željni izazova mogu sebe da iskušaju na Audiodromu. Album je digitalno moguće besplatno naći na bandcamp servisu, oni željni opipljivijih artefakata mogu da biraju između ploče i kasete.
maare