Britpop u izgnanstvu - Eva Braun u Nišu
Helly Cherry
Niš je konačno dobio priliku da ugosti Evu Braun! Iako je bend nastupio na Medijana festu, jula prošle godine, to nije bilo dovoljno da zasiti gladnu nišku publiku, te su južnjaci mogli da ih vide ponovo, preksinoć, u klubu "Feedback".
Pre nego što poletimo, moram izbaciti na površinu jednu misao koja me je uvek duboko kopkala, a vezana je za podcenjeni položaj veselih Bečejaca na muzičkoj rok sceni Srbije. Možda se neće svako složiti sa mnom, ali čvrsto smatram da bi Eva Braun bez sumnje trebala "posedovati" status koji trenutno krasi bendove poput Van Gogha, Partibrejkersa iliti Pilota.
I dok svet grca u suzama zbog razilaženja braće Gallagher, i dok šalje u nebesa probuđene Stone Roses, i dok se baca pod noge Jarvis Cockera i njegovih običnih ljudi, Srbija (i region) još ne shvata, ili ne želi da shvati i prihvati veličinu i valjanost britpopa. Izgleda da je tačno da kod nas baš SVE kasni.
Dvadesetak pesama, pristojno popunjen klub, plesanje, skakanje, pevanje... Postoji još niz lepih i pozitivnih glagola koji se mogu dodati radi potpunijeg doživljaja, ali ne... To se mora okusiti uživo. Bend je u petak, nažalost, svirao u nešto drugačijem, tačnije "skraćenom" sastavu, bez Petra Dolinke (vokal/gitara) i Milana Glavaškog (gitara). Mada, došli su pojačani klavijaturama, što je posebno začinilo svirku. Prošle godine objavljen je novi studijski album "Playback", tako da je dosta pesama sa tog izdanja predstavljeno Nišlijama. Neke od njih bile su "U izgnanstvu", "Istra", "Sve što gubiš sam ja", "Okreni moj broj" itd. Naravno, noć nije protekla ni bez standarda "Sasvim običan dan", "Meg Ryan blues", "Aljaska" i "Evergrin".
Da ne bi bilo sve po šablonu, kako je rekao Vasović - da oni siđu sa bine i sačekaju ovacije, produžetak regularnog seta (popularno: bis) usledio je dosta brzo. Moram napomenuti da je koncert krenuo oko pola 12, i (ponovo) jedan veliki minus zbog toga. Ali, to spominjem na kraju, jer donekle nije ni važno, posle odličnog vremena koje nas je poslužilo, fantastične svirke za sitnih 300 dinara, siguran sam da nikome nije ni palo na pamet da bude nezadovoljan.
txt: Nenad Cvetković Gile
foto: Visual Factory Machina