Predoskarovski From the Olden Vault (46)

Kako prolazi vreme, sve mi se više čini da će Scorsese još jednom biti preskočen u trci za Oskara, i to nepravedno, jer je u ovom filmu on dao savršenu metaforu o modernom Holivudu. On je kao izgubljena skitnica, koja radi svoj posao i kada nije plaćen za to, jure ga krvoločni psi, a spašavaju dobroćudni starci koji su nekada bili i sami veliki filmski umetnici, i čiju je karijeru umalo uništio Veliki Rat koji simboliše sukob između umetnosti i biznisa(koji je i doveo do štrajka filmskih radnika 2007.). Holivud se takođe prikazuje kao istorijski nastavljač filmske tradicije, koja treba da nadomesti njegovu trenutnu izgubljenost i lutanje između para i muzike u velikom pokušaju da se dosegnu stvari kao što su umetnički integritet i poštovanje publike. Tu je naravno i voz koji se pojavljuje kao simbol progresa koji se mora prigrliti da bi se stiglo bilo kuda, ljubavna priča na železničkoj stanici(klišei, bilo ko?) između policajca i radnice u cvećari(strogost vs blagost gde blagost naravno pobeđuje) itd. Razlog zbog koga ovom filmu ne dajem najveću ocenu je taj da me ništa ovde, iako smatram film prijatnim, nije iz korena promenilo ili bar malo uzdrmalo. Tu je i hepiend na kraju koji Oskarskom glasačkom telu jednostavno viče u uho: uzmi me! ja sam nastavljač stogodišnje tradicije! što me je, iskreno, po malo smorilo, i sprečilo da ovde vidim zaokruženu priču što bi bilo rešeno jednim ZAISTA efektnim završetkom. Ukratko, Scorsese aint no Spielberg, što je i najveća mana ovog filma. 7.5/10

Drama na kub, to bi bio savršen opis ove filmske matrice koja pokušava, i bogami uspeva da uzburka osećanja, čak i onih koji nisu navikli da izlaze iz bioskopa uplakani. U pitanju je priča o nerazumevanju, između muškarca i žene, ali i između individue i sistema, i na kraju između individue i njene/njegove religije i ličnog pogleda na svet. Ovo poslednje daje brutalan twist čitavoj radnji i spletu neverovano ličnih i realnih momenata u filmu, ali istovremeno i ne menja prostu, a opet izuzetno mučnu i iracionalnu situaciju koja pogađa živote nekih od nas. Da, ovo boli, i treba da boli, dok poslednja scena pogađa zaključkom da smo prečesto naknadno pametni, dok u trenutku retko ko zna da istinski pravilno reaguje.

Kako ovo budete interpretirali može imati značaja samo na ličnom planu, i vaše životno iskustvo će vam verovatno dati dovoljno podataka da bi ovom dali veliku, ili samo malu preporuku, ali ovo je kao hod preko izuzetno neravnog terena. Kada se sve završi, biće vam pakleno drago što ste se najzad vratili u prijatnu realnost. I u tome je najveća snaga ovog filma, dramskog po egzekuciji, a krajnje hororičnog po emotivnom impact-u na gledaoca. 8/10

Velikom broju ljudi ovaj film će biti jedna dugačka pauza između dve eksplozije koje je proizveo tim za efekte Rolanda Emmerich-a, a ko sam ja da ih krivim( imajući u vidu tagline novog projekta istog, nisam siguran da se to čekanje neće još i dodatno produžiti). Dakle, pomenuta priča:"Set in New York City, the story is set against the backdrop of the presidential race of 2012, when a young astrophysics student learns his destiny lies not in science but somewhere between heaven and hell." Ovo svakako izaziva veću pažnju nego karikirana drama o pravom indentitetu najvećeg pisca svih vremena (dvojba čiju zaludnost je potkačio i sam Džojs u svom remek delu Uliks) i elizabetanskim dvorskim spletkama zanimljivim svim fanovima gledanja farbe kako se suši. Ovde ne postoji lik koji nije ostao u konturama, i to jako lošim, svog istorijskog pandana, svaki njihov potez u ovom ili onom smeru je prozaičan, naivan i u krajnjoj liniji suvišan, a jeftino posezanje za subverzijom ala V For Vendetta zarad svih onih koji su pomislili da sve ovo možda ima neke veze sa istoimenom hakerskom grupom neću ni da komentarišem. Poštedite sebe ovog poluamaterskog poigravanja sa nezvaničnom istorijom. 2/10

Zašto svi glavni kandidati za Oskara uvek moraju da budu neke dramurde(tm)? Zašto ostali žanrovi nemaju tu uticajnost kod američke filmske akademije? Da li artistički kvalitet i etalonska vrednost znače bilo šta kod donošenja sasvim arbitrarnih ocena AFI-a i ostale bande? Koliko vremena treba da prođe da bi se jedan npr. horor film dočepao te nagrade? Hajde da, zabave radi, bacimo pogled na listu horora koji su dobili nekog, bilo kog Oskara. Od filmova tog žanra konkretno, imamo jednog dobitnika(Silence Of The Lambs) i tri nominacije za najbolji film. Možda najbolja horor komedija svih vremena-Young Frankenstein je dobio dve nominacije, jednu za najbolji zvuk i jednu za najbolji adaptirani scenario, i, naravno nije ništa osvojio. The Fly su počastili nagradom za najbolji makeup, a Se7en je zaradio samo nominaciju za najbolju montažu što je blamaža epskih razmera. Osim horora u istoriji su bile ignorisane komedije, sf filmovi, vesterni, kao i razni suspense-driven filmovi (nema obrasca ovde...), naročito oni Alfreda Hičkoka, koji su, pored statusa klasika, efikasno zanemarivani od strane Akademije. Više konkretnih dokaza o ovoj diskriminaciji možete videti na sledećem linku: http://www.filmsite.org/bestpics2.html

Sad, kada sam tu činjenicu skinuo s duše, mogu da se natenane posvetim ovom filmu. Prvo zapažanje: Džordž Kluni stvarno smešno trči. Ne znam da li je to namerno izvedeno ili čovek stvarno ima problema da potrči u svojim godinama. U svakom slučaju, film je fino izrežiran, fotografija zaista oduzima dah, a Havajske plaže zaista deluju privlačno. Inače, svakoj recenziji filma koju vidite, a da je njen autor iz SAD, oduzmite bez problema jednu ocenu, jer su oni prirodno subjektivni prema svojoj kinematografiji. Nije ovo baš loš film, daleko od toga, ali ništa se u njemu zaista bitno ne dešava, likovi ne prolaze kroz nikakvu transformaciju, tako smrt oko koje se sve vrti biva obesmišljena, a da i ne pričam o nakaradno nalepljenoj priči o patriotizmu, koja je tu očigledno da bi Klunijev lik ispao ultra-pozitivan, tj. pasivno-agresivni spasilac svete zemlje od paganske komercijalizacije, koja pritom jebe vašu ženu. Inače, primetno je američko tiho kritikovanje svoje ekonomije i gledanja svega kroz novčane tokove, i to se polako prenosi na film. Bill Hicks On Marketing, to je klip koji želite da vidite. On ovu pojavu savršeno objašnjava. Evo linka za lenje: http://www.youtube.com/watch?v=gDW_Hj2K0wo

Dakle-presuda glasi: ovo preskočite čak i ako vam se baš gleda neki Klunijev film,jer je u pitanju još jedna dramska meta-apologija kapitalizma+family drama koja pokušava da vas ubedi da je sve ok, jer će ljudi koji odlučuju uvek doneti dobru odluku za sve, iako se baš ti isti svi protive tome. Znate šta? Neće. Ako se kladite na to, izgubićete. Sudbinu u svoje ruke i ćao.

p.s. Ako vam se baš gleda neki film o preljubi i njenim posledicama preporučio bih vam P. Grinvejev klasik The Cook the Thief His Wife & Her Lover.

5/10

O, da, Nikolas Kejdž. Mr Dumbface strikes again. :D. Iskreno, gledajući današnju filmsku produkciju, čudi me što ovo nije stiglo do bioskopa, ali verovatno je neko na test-prikazivanjima povukao ručnu, i to je bilo to. Tema su zavere. Dobro, znam šta ćete reći, ali ovde nije stvar u opštoj logici, već u ubedljivoj priči dovoljno intrigantnoj za dvd tržište. Iskreno, mislim da se Mr K ovde nije obrukao, a stvarno je znao da me iziritira u njegovih prethodnih par filmova koje sam odgledao(pre svega u Kick-Ass-u, Knowing-u, i The Lord Of War). Film sadrži određenu količinu solidne akcije, montaža je skroz na mestu, a i Gaj Pirs kao glavni zloća dobija prolaznu ocenu, mada je jedan njegov monolog pri kraju baš ofrlja napisan i ne daje nam previše razloga da ga isuviše mrzimo. Malo sažaljavamo da, ali mrzimo ne. Ipak, ideologija ovoga nije isuviše naivna, jer bi bilo teško reći da ne postoji isuviše nas koji smo se probudili jednog jutra i utvrdili da je svet zavera u koju su uključeni svi osim nas. Rečima Branka Kockice: Majko moja, paranoja. Što se tiče kritika koje monotono ponavljaju da je film pun klišea-poručujem da su uhvatili pogrešnu stvar da siluju. I Šekspir je, pa ga ne napadaju nasumični internet pljuvači. Ali, on je neprohodniji za prosečnu “veče pred tv-om” publiku od neameričkih filmova sa uključenim titlovima. Baš šteta. Uglavnom, ako imate neko društvo koje voli trilere sa temom zavera, a hoće da gleda nešto novo, ovo bi bio dobar izbor. 7/10

Broken lizard ekipa. Šta reći. Heroji i prvaci dumb-man’s humora. Ko voli ovu grupu komičara, sigurno će se zabaviti, a ko ne zna o kome pričam, neka obavezno pogleda odličan Super Troopers iz 2001. Ovaj konkretno film pomalo liči na The Office u restoranskom okruženju. Komedija se ovde fokusira oko “više je bolje“ koncepta, pa ima i pogodaka, kao i katastrofalnih promašaja, tako na primer neprimereno dugo čekamo da se jedan sasvim poseban dijamantski prsten pojavi iz anusa jednog od glavnih likova. Fuj. Srećom, tu je Cobie Smulders da nam svima ulepša dan (inače poznatija kao Robin iz How I Met Your Mother sitkoma)., a tu je i April Bowlby(privlačna, ali naivna Kandi iz Two And A Half Men). Komedija je uglavnom na nivou, ima dosta roflmao momenata, što je i postalo trademark ove ekipe, ali da još jednom naglasim, inteligentan humor this is not. 7/10