From the Olden Vault (45)

Većini Amera koji su ovo odgledali ovaj film je otvorio oči, ali ova limunada ostaje upravo to i pored hvalospeva osoba koji očigledno ne znaju za bolje, i nisu upoznate sa ostatkom Refnovog opusa. Gosling je ovde umereno-iritantan, što je standardno za njegovu glumačku postavu, a vidim da ga čika Nik planira i za sledeći svoj film, Only God Forgives, pa samo na to mogu reći da se nadam da neće postati Refnov lični Viggo Mortensen. Ron Perlman je ovde zaista sjajan, izgleda da je kroz SOA izgradio skil do koske, ali ima ga isuviše malo za njegov renome. Eto, to vam je Holivud, mesto gde debilni glumac-amater iz Kanade dobija duplo više prostora od Rona Perlmana, Bryan Cranston-a i Alberta Brooks-a zajedno. Valjda je on “svež,” a oni “isprani.” Kakogod, ovo je film koji pozira kao klasik, ali to nikako nije, i ne dozvolite da vas bilo ko uverava u suprotno. 4/10

Horor-komedije mnogo češće znaju da razočaraju nego što imaju običaj da nam daju sat-dva heartwarming zabave, same po sebi ciljaju na relativno usku publiku, i primorane su da oduševljavaju pričom i idejama, a manje produkcijom i nekim glumačkim performansima za Oskara ili slične nagrade. Samim tim ovaj film je u određenom procepu-koristi klišeizirane matrice, ali ih savija sasvim dovoljno da pruži sve ono što kvalitetan horor/komedija film treba da sadrži: splatter efekte, tipičnu priču sa morbidnim twistom(ovde buddy-comedy), malo dodataka drugih žanrova (akcija, drama) i naravno moralni aspekt koji se ovde ogleda u poslednjoj moralizatorskoj sceni koja želi da osvoji srca i umove svih onih koji mrze američku vojnu mašineriju.

Produkcija je sasvim ok, i film izgleda taman toliko dobro da ga neko slučajno ne popljuje samo zbog toga, zanemarujući plot, likove, originalnost, i sve ostalo što ocenjujete kada vagate da li vam se neki film sviđa ili ne. Film sadrži sasvim dovoljne količine treša i primitivnog humora, kome je do toga, i moram reči da je sve ukomponovano u jednu celinu u kojoj mnogo toga ne odudara. Naravno, novi American Werewolf In London ili Young Frankenstein this is not, ali može da prođe kao više nego dobra zabava za ljubitelje Return Of The Living Dead-a, Tremors-a, Evil Dead-a i sličnih trash-horror-comedy papazjanija čiji je primarne zadatak da zabave žanrovsku publiku.

Samo mi se čini da bi kraj bolje stajao nekom drugom filmu, ali i ovde daje zadovoljavajuć završetak, koji doduše kad se zamislite nema mnogo veze sa ostatkom filma. Ostaje samo još da se zapitamo šta bi Tarantino uradio od ovoga, i da uživamo u ovom krvavo-komičnom filmu for what it’s worth. 8/10

U belgijsku kinematografiju nisam isuviše upućen, a pored btw odličnog Linkeroever-a nisam, bar od novijih filmova odatle, ništa gledao. Reditelj Michael R. Roskam je pre ovoga radio samo kratke filmove, i ovo mu je prvi film regularne dužine(i više nego regularne da dodam, ovo traje čitava dva sata). Upravo ta dužina i ritam filma su nešto na što se može imati određena zamerka, jer je sve ovo moglo biti i efektivnije i bolje da je spakovano na 90 minuta. Film je građen kao triler o hormonskoj mafiji u Belgiji, ali se razvija pre svega kao drama, i cela ta dramska komponenta svu svoju emotivnu snagu unleashuje u intenzivnom finišu na koji takođe imam određene zamerke, jer, iako je film skoro pa brilijantan u svim delovima, ne uspeva da poentira i da sam sebi objasni o čemu se tu radi-da li je suština drama o odrastanju i prevazilaženju prepreka na putu emotivnog razvoja ili glavni lik u stvari na kraju ostaje zakopan u stereotipnoj ulozi koja mu je nesrećnim slučajem dodeljena. Dakle, ovo preporučujem, naročito svima onima koji žele da vide šta je to najbolje što Evropa trenutno ima da ponudi, ali uz ogradu da je ovaj film 1) dosta mučan na momente, mada je trijumf života nad smrću lepo prikazan u jednoj sceni pred kraj filma i 2) nedovoljno jasno koncentrisan naročito imajući u vidu da ima zaista puno likova i da ovaj film jednostavno vapi za sequelom koji bi sve još bolje povezao i razjasnio. 8/10

Ok, ovo je velik film, pored svih problema, sporosti, proizaičnog raspleta itd. Suština ovoga je DRAMA, i to drama ogromnim jebenim slovima koja su tolika da treba da se odmaknete jedno 500 metara samo da bi videli šta tu piše. I, kad vas udari, tada shvatite suštinu ove TRAGEDIJE, i vidite da je se sve to ponavlja levo i desno, i da TU OKO NAS. Dakle, TEMA I SENZIBILITET ovoga ne bi mogli da budu dalje od mojih interesovanja, pa opet je ovo najbolja priča iskazana tradicionalnim filmskim narativnim postupcima snimljena u skorije vreme. 8/10

Bil Hiks je genije. Jedan od retkih komičara koji nisu bili samo zabavljači, već jebeni PROROCI buđenja ljudske svesti iz programiranog delirijuma koji zovemo istorijom čovečanstva. Taj čovek je bio VELIK, i ogromna je tragedija što je bio sasečen na svom kreativnom vrhuncu i odstranjen iz društva živih. Doduše, od njega ostao materijal, dostupan tu i tamo, oslikava sliku Amerike koju retko ko želi da vidi-gorku, otkačenu i surovu. Prigrlite ga i slavite, jer on je TAJ. p.s. U dokumentarcu je veliki udeo imala porodica, i sav taj rant, zanimljiv za njih, smara. Ali, tu su isečci iz njegovih performansa i unikatna muzika koju je sam pravio, tako da nemam šta da dodam osim, nabavite Relentless ili Revelations, njegove kultne snimke i zabavite se kao nikad do sada. 10/10

E, ovo je superiška. Svi mrzitelji Gej Ričijevog Šerloka neka se obese, molim. :D Ako ste mrzeli fight scene iz originala, jako mi je žao, jer ovde ih ima od prilike tri puta više. Osim toga, iz originala su prenešeni i dodiri pomaknutnog humora kao i efekti od kojih zastaje dah. Od značajnih novih likova tu je dobro razrađen lik Morijartija, gipsy kraljica Simza Heron(glumi je Noomi Rapace koja nam je poznata iz originalne švedske trilogije Muškarci Koji Mrze Žene) i Mycroft Holmes, Šerlokov brat u službi britanske spoljne diplomatije. Iako ovo traje oko dva čitava sata, moram da kažem da nije problem da se sve odgleda u cugu, naročito zbog čestih akcionih scena i zanimljive priče koja se odmotava pred vama. Sveukupno smatram ovo kvalitetnim gledalačkim iskustvom, a ko više voli tradicionalniji pristup uvek može da posegne za relativno novim bbc serijom koja se bavi kultnim detektivom, pod nazivom Sherlock, koji je krenuo sa emitovanjem pretprošle godine. 8/10

Pred nama je totalna budalaština, rađena isključivo za ljubitelje japanskih filmova i u njima oslikane šuntavosti i preteranosti u svim oblicima. Inače, radio ju je Shion Sono, čovek odgovoran za Suicide Club, koji je bio odličan btw. U filmu ima inače malo ili nimalo golotinje, ali dosta seksualnih aluzija, što ukazuje s jedne strane na želju da se privuče što veća publika, ali ne i da se ide do kraja, što je dvolično i ljigavo. Priča je wtf katastrofa epskih razmera, likovi su kao od kartona, a finale ekstra-ljigavo kao i veći deo ovog patetičnog parčeta celuloidne trake. Što reče neki random user na IMDB-u, “This film was pure RUBBISH!” 1/10

Notes on a Scandal (2006)

U, ovo je super. Snažan film, odlični lead act-ovi, Kejt Blanšet možda na svom vrhuncu itd. Režija je takođe super, on the spot, keva, ma nema šta ne valja. Možda bih ja očekivao nešto malo više zaokružujuće od onog ciničnog twist-a na kraju, ali kao što to često kažem, ne možete imati sve. Ko je propustio, odma’ na gledanje! 9/10

Malo stariji film, inače adaptacija kultne Čendlerove knjige(a koja nije). Jedina, ali bitna zamerka je produkcija i način realizacije ovog filma. Shvatam da je u pitanju frikin 47., ali dajte. Ne bih se žalio da nije patila radnja, npr. čitav deo sam Bill Chess-om ključan za dramski aspekt je izbačen, nema ni jedne jedine scene na jezeru iz naslova, a izbačena je i spektakularna saobraćajka sa kraja romana. Inače, Robert Montgomery je savim ok kao Marlowe, i (neveliki) supporting cast je solidno odradio posao. Kome je do Čendlerovih adaptacija, neka pogleda, ali suština je da ovo nije baš dostojno priče koji koristi i Čendlerovog pedigrea. 6.5/10