**** Sledeća stanica...Subotica, ili...600 km do preokreta okolnosti ****







Trebalo je oko 600 km puta da ispere taj jad koji smo osećali zahvaljujući kruševačkom pehu, da bi na kraju stegnuta srca ušli u Suboticu, ne znajuće šta nas tamo čeka. Posle pauze u Bg-u i 28 žučnih svađa...dokotrljasmo se na daleki sever Srbije. Povelika razdragana masa mladih punkrockera, već se sjatila ispred kluba "Mladost" već uveliko veseli i raspoloženi, gledali su nas i prilazili da se pozdrave, nesvesni količine govana kojima su naše napaćene duše bile zagađene....ali ubrzo, njihova divlja strast za životom izmamila nam je svima osmehe na face, kao i nepregledne flajke ispunjene raznim alkoholnim napicima. Subotičani su svakako ljubazan i srdačan narod, makar oni poklonici punk filozofije koji su nas dočekali...hvala ima do neba, nemam šta više da kažem. Posle kratkog formalnog razgovora sa glavnim domaćinom, i razmene papira od vrednosti, Između njega , nas i vozača kombija....malo je reći da nam je pao kamen sa srca....a naš domaćin je uz poznat zvuk otvaranja pivske boce, otvorio i žurku uz reči "The buisness is over, now.....Let's Party!!!" Već posle sat vremena, klub je bio pun kao oko, kako ljudi, tako i ultrapozitivne energije koju su svi isijavali. Jebeno WoooW, što bi ljudi u glupavim filmovima rekli kada ostanu bez teksta, a preplavljeni su morem pozitivnih emocija. Gledao sam sve to i reko sebi...."Dobro je, ipak ću imati priliku da gledam GBH uživo". I osmehnuo se zadovoljno u dubini svog srca i otvorio flajku piva.

Zaraza je obuhvatila i naše goste, velikobritansku gospodu i bitange, te ja čak i gosn Ross Lomas izgledao veselo, za divno čudo je i počeo da se šali i učestvuje u razgovorima hehehehe. Matori prdež, je najveći facebook addict koga sam upoznao do sada, pored svog kolege, saborca mr.Jock-a.

Za mr. Scotta nemam mnogo šta da kažem...otvoren i veseo baća, bio je još veseliji i koristio svaku priliku da se zajebava na najmasnije moguće načine sa nama. Od datog momenta, sve je počelo ubrzano da se dešava....kao u nekom jebenom time warp-u. Pa ako vam kažem da se svirke svog benda jedva sećam, biće vam jasno da su ti utisci potisnuti gomilom drugih....a na kraju krajeva , o tome će suditi drugi ljudi. Koliko ja mogu da kažem, pocepali smo kao svinja masan džak....odsvirali bez greške, napravili haos totalni. Ali se, pak, detalja ne sećam.....Predpostavljam da je ta silna energija, akumulirana u nama tokom ove (mogu slobodno već da kažem) avanture, našla svoj ventil i konačno se izduvala u kroz pojačala i razglas u vidu paklenog vrtloga... A gospodin Jocapankerprvovenčani, bio je glavni kondicioni trener publike, nije popuštao sve do samog kraja svirke hehehehehe . Respect za Jocu , stvarno je Kralj. Nastup benda "Đuzepe Karabino" pre nas, bio je odličan, mada kratak...ili mi se to tada činilo tako...izuzetno simpatični momci i veliki domaćini....respect i za njih. Hvala vam od srca, nadam se da ćemo se videti i sledeće godine.

Svirku GBH, pratio sam upetljan u vrtlogu prvih redova od početaka pa do kraja, mogao bih reći da je zvuk bio savršen u klubu "Mladost"......a svirka matorih jarčeva, razorila po propisu....Nastup je trajao oko sat vremena..a mi smo ceo sat divljali kao opsednuti demonima ....kakvo veče!

***
Narednog jutra, posle sakupljanja ekipe iz sveta mrtvih i umirućih usled masivnog mamurluka koji se može okarakterisati kao nuklearni armagedon u glavi posle kofe pejotla i litre absinta....sedeo sam u restoranu i lenjo žvakao doručak, slanu slaninčinu i kartonski omlet i blenuo u tačku. Večito ludi Scott prišao mi je uz srdačan osmeh i pružio ruku uz razdragano...Good mornin' darling!!! ..... Ja, automatski zgrabih njegovu ruku radi oldskul rukovanja i posle 2 milisekunde shvatio da mi je govnar uvalio neku belu sluzavu tvar u šaku koja je mirisala na ....TEČNI SAPUN uz komentar....upravo sam ga izdrkao u klonji... grrrrrrrrrrrrrrr.Nazvao sam ga svakojakvim imenima i na kraju mu rekao da liči na Britney Spears posle letovanja u Aušvicu i poganu na krek-navučenu drolju....što je izazvalo erupciju sveha svih prisutnih....dakle gaf sa sapunom i reakcija na isti....zamislite te SUZE od smeha. Čovek me je zavoleo od prvog momenta, nema diskusije. Između nas dvojice furala je večita prozivka i nadjebavanje, makar u situacijama kada smo obojica bili dobro raspoloženi. Osećao sam se kao u nekom gotivnom britanskom filmu....npr "Dve čađave dvocevke" ili nešto slično tome....većini vremena. Gotivili su nas zbog toga što se svi odlično služimo engleskim jezikom, te smo sposobni i viceve da pričamo. To nam je , naravno, uvek bio kec u rukavu u druženju sa britancima. Dakle svaki put se useru od neverice koliko smo poganog jezika, pa čak i kada se prevede na engleski....

Pred povratak, iskoristili smo vreme da se slikamo kraj Palićkog jezera i da se smejemo unezverenim pogledima nekih turista koji su se tu zatekli.....pred nama je bio put do BG-a .....venčanje i žurka na brodu "Lađa"....divota.

kraj 5. dela
Marko Albijanić