Ne, ljudi ne kupuju smeće zato što to vole, već zato što im se servira. Istina je da većina Srba sluša narodnjake, ali ne zato što im je to u krvi, već zato što je to linija manjeg otpora. Zato što su neprestano na TV-u. Zato što im je dat legitimitet.
Pre neku godinu sam se zezao parodirajući Zvezde Granda i rekao da bi trebalo napraviti takmičenje po imenu Zvezde grandža.
Verujte mi, opet bi se gledalo. Samo ako se uloži dovoljno novca u reklame i TV prostor.
Prvi glas Srbije spada u one emisije koje kao ne guraju narodnjake i seljaštvo. Kao. Iako malo kulturnija, opet je suvi mediokritet. Srbiji ne trebaju kul ljudi. Srbija se plaši kul ljudi. Bolje je stvoriti još jednog Bojana Marovića, Vladu Georgijeva ili Željka Joksimovića.
To se traži.
No, ako za tren zaboravimo vrstu muzike i zadržimo se na pevanju. Bacite pogled na You Tube i američki Idol ili sličnu emisiju. Takođe, mediokritet. Ali, poslušajte kako ti ljudi pevaju. Nema falša u finalu, dikcije kao u Marsovca koji uči srpski.
Ako je ovo Prvi glas Srbije – ili Prvi glasovi Srbije – nije trebalo ni da organizujete emisiju. Prvi glas Srbije bi trebalo da bude dobar pevač.
Prvi glas Srbije bi trebalo da ima karakteristike zvezde.
Jedini koji su te osobine imali, ispali su davno davno. Ko im je kriv kad ne znaju – ne žele – da pevaju narodnjake i ljigave balade.
- Ali, ovo je šou za ljigave balade, što ste došli ako nećete da ih pevate?
- Pa, ovaj, mislili smo da se bira Prvi glas Srbije, bez obzira na žanr.
- A ne, forsiramo seljaštvo. Pucamo na sigurno. Ali, ipak smo kul. Nismo Zvezde granda.
- Samo vi igrajte na sigurno. To Srbiji jedino nedostaje.
Uostalom, kako Šon Rajan reče: Dokle god ne prestanete da gledate sve te emisije u kojima se ljudi takmiče u pevanju – neće prestati da ih snimaju!