From the Olden Vault (44)

Svet je loš, ljudska rasa je loša, bla bla bla, truć truć truć ili a wedding gone terribly wrong ili come and see naked brests of Kirsten Dunst TWICE može biti tagline ovde prikazanog kraja sveta. Kao i uvek kod Von Trira nema the bigger picture pristupa, samo detalji detalji detalji, onaj isti iritantni slow-mo kojim je počeo i Antichrist, i disfunkcionalnost, porodični problemi, i da, Kirsten. Koincidentno, u ovom filmu ona timari i jaše svoje drugove po faci. Come and see. The end is near. Repent, repent, repent. Or, just swallow a bottle of pills. p.s. Ovo je pogrešno na toliko nivoa. Iz depresije u još goru katastrofu. Što reče neko, ako je umetnost ogledalo, umetnik je napuklo ogledalo. Čitati-Lars je prs’o. 2/10

I sami znate koliko je slatko kada se ispostavi da je film baš toliko dobar koliko recenzije i internet hajp govore. Ovo je jedan od takvih filmova. Potencijalni problemi? Svi su na nivou ličnih preferencija. Strašno je lepo kad sve pogledate u retrospektivi i vidite kako se delići sklapaju u celinu. Sviđa mi se i konkretna i tight montaža koja filmu daje odličan ritam. Ovde je sve na tananoj granici između lepote mainstream filmmakinga i naginjanja autora ka tome da meša žanrove: dramu, triler i akciju. Takvi filmovi su, kada dobro izvedeni, karta za Holivud, a nadamo se da Morten Tyldum neće biti otet od strane američkih zombija kao mnogi pre njega, i da nećemo biti primorani da gledamo glupi anglofoni rimejk. 9/10

Bilo bi lenjo nazvati ovo solidnim filmom, a još veća nepravda svrstati ga u kategoriju loših. Kluni se dobro nosi sa godinama, i trudi se da snima, pored standardnih limunada, i neke filmove koji se trude da budu malo angažovaniji, ozbiljniji, i nešto što bi moglo da prođe kao njegovo filmsko nasleđe. Tu su Michael Clayton, Good Night And Good Luck, i ovaj film. Nažalost, od ova tri, rekao bih da je ovaj najslabiji. Prvi moj problem je sa srednjački-užasnim Ryan Gosling-om, koji bi trebao da bude noseća snaga filma, ali on jednostavno nije toliko dobar glumac da bi sve to funkcionisalo kako treba. Daleko od toga da je loš, ali u ovakvoj ekipi sve njegove mane su mnogo izraženije što me dovodi do možda jedine snage ovog filma koja leži u odličnim sporednjacima Philip Seymour Hoffman-u i Paul Giamatti-u koji daju ovom filmu neophodnu dramsku dubinu. Produkcijski gledano film je odlično odrađen, i uživanje je gledati ga sa te strane. S druge strane, priča je izlizana, i da ovo nema A-list pedigre, realno ne bi izazvalo okretanje previše glava. 6.5/10

U startu nisam previše očekivao od ovoga, a dobio sam mediokritetni horor, skromnih dometa. Sam Raimi sam po sebi nije neki a-ligaš,a cela epizoda sa Spajdermenom ga je verovatno zadesila sasvim slučajno. Svakako u mane ovog filma spada klišeiziranost, ali glavna karakteristika ovoga rada je da je slabo odrađen, i tu ne pomaže zanatska veština niti tipični horor trikovi(starice koje govore stranim jezicima, kapije koje škripe, izlivi krvi u neočekivanim trenutcima itd), niti vizuelne gravolomije glavne junakinje i nižerazredni CGI. Uglavnom, ovo ne zaslužuje na sebe potrošeno vreme i sad mi je jasno zašto mi je toliko dugo trebalo da ga odgledam. 2/10

Ovo je jedan od onih filmova koji mnogo bolje deluju na papiru. U stvari, nema mnogo toga da se priča-Albert Brooks i Julie Hagerty jesu dobri glumci, ali ne postoji apsolutno ni jedan razlog da bi se ovo nazvalo najsmešnijim filmom svih vremena ili čim već. Ceo film se u suštini svodi na rant dve naivne sredovečne osobe, a ko želi da gleda sat ipo toga? 3/10

Ok, da razjasnimo nešto. Ovo nije velik film. Dođavola, nije ni prosečan. A ipak, kraj koji ponovo meša karte, iako je totalna krađa kraja Karpenterovog In The Mouth Of Madness, dovodi stvari u pozitivniju perspektivu. Sad, to ne menja činjenicu da je glavni lik iritantan ko đavolova patka in your behinds, i da je sve ovo u suštini prozaično, ali pored toga, mogu reći da je ovo poprilično gledljiv film. U okvirima žanra, naravno, i ograničeno na sezonsku ponudu i ceo taj niz filmova koji su zasnovani na neonumerološkom hajpu(Number 23, Knowing itd.) 6/10

Kul naziv, sranje film. Ovo će se svideti samo onima koji zaista žele da razumeju ovaj fest besmislenog nasilja i destrukcije. I još se u sinopsisu film poziva na neku tobožnju društvenu angažovanost. Please give me a fucking break. 1/10

Ok, postoji razlog zašto svi govore da je ovo film za one koji nisu odustali od Fin.Dest. serijala nakon dvojke. Radnja je sve ređa, glumci sve lošiji, a jedini razlog zbog kog se ovo gleda su maštovito realizovane smrti. Delimično razumem autore, nije kao da mogu da vrate ekipu iz kultnog prvog dela (evil grin xD), ali bi bar mogli da ubace jednog glumca koji nije totalni tupadžija( a svi su takvi u petici, ako isključimo kvalitetnog mada pomalo srednjačkog Tony Todda koji je tu od prvog dela, kome je ovo, ruku na srce, samo dobro isplativa tezga).

Krajnji rezultat ovoga se svodi na nivo bilo kog mainstream horror summer blockbuster-a, a to i nije neki preteran kvalitet uzgred budi rečeno. Ali, što reče neko, ovo je fucking Final Destination, film koji sebe reciklira iz nastavka u nastavak. Sreća što nisam postavio prag tolerancije prenisko, jer, pored toga što sam ovo odgledao(sa prstom na fast forvard dugmetu), nemam nameru da mu dajem neku šesticu ili ne daj bože neku višu ocenu. 3/10

U Muholovci je sve ok, prosečno, ali pije vodu, a tu su i Patrick Dempsey i Ashley Judd za one koji imaju virtuelni crush na te dve glumačke persone(i još gomila kultnih epizodista što svakako pozdravljam). Sad, nekome će smetati što je ovo u suštini parada stereotipa, ali, tim ljudima ovaj film nije ni namenjen. Ovo je sezonska mamipara koja je dobra taman toliko da ne povičete: pare nazad! na izlasku iz bioskopa. Što uopšte nije loše. 7/10