Sećaš li se kad smo se vozili na kazaljkama?
U onom crno-belom putujućem luna parku
Oivičenom crnom okruglom pregradom bez izlaza i prividno nepromenjivim stakleno prozirnim delom spoljašnjosti
Radio je na navijanje
Neki bi navijali povremeno, neki za početak, neki za kraj, neki za vreme, a neki za vreme samog navijanja
Pa čak su i to činili kao navijeni
Tebi sam prepustio minute, a ja sam se zadovoljio satima preostalog sata.
Smestili smo se u svoja sedišta kao srećni prvaci, pa je taj raspored časova bio primeren datom vremenu
Neki su se kešali na tanku i krhku sekundaru, što nije mogla istrpeti gojazne metafizičare, kojima je meta bila sirova fizika, dok su silu merili masom koja ne skreće s puta ubrzanja.
Iako je brojala munjevito nestabilne trzaje i vidokrug postajao prividno brzokružan.
Mnogi bi se zabrojali i za sekund padali na svoju dnoslutnost.
Viđao sam ih često kod šestice kako “se” (ovu povratnu zamenicu su često izostavljali) uspaničeno pokušavaju uspeti i krenuti gore, te su išli sve gore i gore i gore do gore… posle sedme gore bi se zadovoljli početkom bajkotpornih otkucaja nedosegnutih satnica.
Pošto su umorno sanjali more isplivavali bi na vodoravniji sekund…
Zavideo sam im na brzobrojnosti, ali ne i na kratkosatnosti
Ne bih im poželeo časovnike na kulama gradova
Pošto svaki grad padne, neki vremenom, a neki usled nevremena
Imao sam uvek rezervisano mesto na dvanaestici
Odatle bismo zapravo krenuli,
Startnim vrhom pada ka inertnom vrhuncu kružne inercije
Vrhunce smo merili otkucajima
Sretali bismo se nekolicinu puta u toku jedine vožnje
Volela si da poistovetiš tu minulu minutnost s mojom satolikošću
Moji sati su ti bili prekratki ali dosežnominutni
Bilo je slučajeva da mehanika zakaže, pa ni susreti nisu bili zakazivani duže
Međutim, ko bi mogao meriti vreme bez pokreta referentne statičnosti?
Tako da je “duže” značilo samo veće rastojanje među vrhovima kazaljki
I širili bismo opseg bezvremenja kretajući se uz ili niz pokretnih držača oštrica brojača
Čineći smer i krug u susret kruženju.
Smer nismo bili u stanju preusmeriti, jer vreme se susretalo u centru.
I visilo je u padu.
I uspon smo odredili prema padu, znači suprotno od njega.
Označili smo odrednice za odrede.
Obreli se u obredima.
Sabrali pojedinačnosti i dobili jedno…
U dvanaest otkucaja.

Al‘ i dalje nismo vredni pada.

Vladan Jocić