Dag Dorst je neverovatno talentovani novi autor koji potpisuje sjajni roman Alive in Necropolis i zbirku priča The Surf Guru. Trenutno kao koautor radi na novom romanu sa Dž. Dž. Abramsom. I pored brojnih obaveza, kao svaki pravi profesionalac, bio je ljubazan da mi odgovori na nekoliko pitanja.
Željko Obrenović: Zašto treće lice i prezent?
Dag Dorst: Od početka sam znao da ću koristiti treće lice; iako sam znao da je Nekropolis primarno Merserova priča, hteo sam da se narativ proteže van njega, da bude u stanju da se približi i drugim likovima. Treće lice sa rotirajućim tačkama gledišta učinilo mi se kao pravi izbor. (Pretpostavljam da je i rotirajuće prvo lice moglo da funkcioniše, ali obično me to kao čitaoca nervira – čini mi se da je promena glasova neskladna i nametljiva.) Roman je bio u perfektu dok nisam stigao do tristote strane prve ruke. Uhvatio sam sebe kako skliznem u prezent dok skiciram nove scene, tako da mislim da je podsvest pokušavala da mi da znak. Takođe se potrefilo da sam u to vreme čitao The Night Country Stjuarta O’Nana i jako mi se dopala atmosfera koju mu je prezent omogućio. Tako sam se vratio na početak i napisao prokletinju u prezentu. (Ne možeš samo da promeniš glagole. Mislim, možeš, ali će rezultat gotovo sigurno biti užasan.)

ŽO: Ako bi uporedio svoj roman sa pesmom (ili albumom), koja bi to bila?
DD: Napravio sam plejlistu romana za largeheartedboy.com (a to je sajt koji bi definitivno trebalo da overiš, ako ti već nije poznat). Sastoji se od pesama koje sam dosta slušao dok sam pisao jer sam osećao bliskost (emotivnu, lirsku, tonsku) između njih i knjige. Evo linka.

ŽO: Da li planiraš svoje romane (i priče) i u kojoj meri?
DD: Spadam u pisce koji zavise od otkrića tokom procesa pisanja. Često ću poći od okvirne ideje sekvenca događaja, ali nikad zaista ne znam kako (i da li) će se oni uklopiti. Čuo sam da je Džon Irving rekao da sve planira u napred, tako da je process pisanja za njega u suštini process transkripcije. U neku ruku mu zavidim – mislim, voleo bih da sam u stanju da stvaram na taj način, kada bih želeo – ali nisam naročito organizovan mislilac i jako brzo budem ophrvan ako probam da planiram previše detaljno.

ŽO: Kada pišu u trećem licu, mnogi pisci ne znaju kad da stanu. Ti si našao savršen balans. Kako?
DD: Nisam znao kad da stanem. Ono što vidiš je rezultat ogromnog broja revizija i brojnih instrukcija mojih prijatelja pisaca, moje žene i mog neverovatnog urednika Šona Mekdonalda.

ŽO: Zašto ti je trebalo tako dugo da napišeš Alive in Necropolis kad si nacrt romana prodao još pre sedam godina?
DD: Vidi prethodni odgovor.