Zašto mrzim ovaj bend...Evile
Helly Cherry
Kada bend koji je počinjao kao još jedan Metallica tribute počnu da promovišu i na sav glas hvale svi redom časopisi, možda je vreme da se poklonite novom "spasiocu žanra"...ili da pogledate iza sve te priče, i preslušate par albuma. Dakle, šta je ovo? Jeftino, bezlično, kopirantski, monotono, moronsko drkanje po gitari s ciljem privlačenja nove moronske publike i pravljenja dolara (ili, u ovom slučaju, funti) na propagandom fuelovanom hajpu. I, naravno da će smrt jednog člana, naravno, o ironije li, basiste, izazvati snimanje tugaljive pesmice u pomen mu, koja zvuči kao da ju je napisao neki bot, a ne ljudsko biće s srcem i emocijama.
Tekstovi? Oni govore sami za sebe. Evo jednog primera:
The hunt begins for end of life
To bury in shallow earth
Knife in hand, cut the throat
Bleed the victim dry
Lifeless eyes stare through the soil
Into the killers soul
The gathered dead prey on his mind
Should the death be his own?
Violence premonitions of the death
Butchered and maimed
Enter the grave
Kao da su ljudi iz Srbije ili neke slične tunguzije, a ne Britanije, zemlje sa bogatom književnom tradicijom. Muzička matrica je toliiko prežvakana i bezidejna da me bukvalno boli mozak od ovih degena. Sve pesme prate istu A-B-C strukturu i ne donose ništa zanimljivo niti novo. Čak i da je u pitanju nekakav omaž vredan pažnje, možda bih im oprostio i nalepio label retro benda za ljubitelje trash metal pravca. Ali ne, oni moraju da me vređaju svakom jebenom notom i svakom jebenom otpevanom strofom. Ukratko: poštedite sebe ovog modernog metal smeća. Egzistenciju ovog benda objašnjava samo i isključivo neselektivnost prosečnog metal konzumenta, i apsolutno ništa drugo.
Ilija Đurđanović