Nisomnia 2011 - II dan
Helly Cherry
Nekada „davno“ postojao je festival na kome su se takmičili mladi/demo bendovi, koji je bio posvećen Zoranu Radosavljeviću Čupi (nekadašnjem direktoru Niškog kulturnog centra, dugogodišnjem basisti niške "Galije" i čoveku koji je pomagao nišku demo scenu), i koji se zvao Čupin memorijal. Sada se pomenuti „memorijal“ zove isto, ali se koristi kao besplatan način da se popuni programska šema gradske manifestacije Nisomnije. Nekadašnja tendencija da postane najveći demo fest u Srbiji duboko je pala u vodu, tako da smo sinoć imali priliku da vidimo borbu između svega 4 lokalna benda – Decokvaritelja, KZP-a, Critical Solutiona i Sufferings The Price-a.
 |
| Suffering's The Price |
Drugo veče takmičarskog dela vašara otvorio je hard core sastav Suffering's The Price. Veoma mladi navežbani momci koji u ovom trenutku verovatno jedini ponosno nose niški HC barjak u svojim rukama. Sledeći bend bili su ponovo okupljeni hard rokeri Critical Solution. Tokom njihove svirke mogle su se čuti, pored autorskih stvari, i hitovi Skidrow-a i Metallice. Na red je došla grupacija momaka koje svi dobro poznaju i koji su zbog „Žena“ stekli svoje ime – Decokvaritelji.
Dobra stvar u celom ovogodišnjem memorijalu jeste bar to da su bendovi žanrovski bili drugačiji, tako da je svako mogao da čuje ono što mu se dopada. Uz nastup Kulturno Zabavnog Programa, ljutih pankera koju su premijerno nastupili sa trombonom, završio se prvi segment druge festivalske večeri. Revijalni deo otvoren je od strane prošlogodišnjih pobednika, benda Dok 7. Sve pohvale treba uputiti odličnoj mlađanoj publici koja je skakala, pravila šutke, i bodrila apsolutno sve bendove.
Svi su željno čekali Disciplinu Kičme, ali pre njih, svirao je indie rok trio The Combs. Oni su pružili doista kvalitetnu svirku, uz bacanje gitare, padanje na pod, skakanje u vis. Ako se samo malo potrudite, i dođete da oslušnete ovakve grupe, videćete da je Niš bomba puna kreativnosti i perspektivne energije. Za pobednika Čupinog memorijala 2011. proglašen je Sufferings The Price. Glasalo se između bendova i time je organizator pametno oslobodio sebe eventualnih špekulacija oko glasova. U pauzi nakon The Combsa primećujem da beogradskih headlinera nema, niti oko bine, niti u bekstejdžu. Par minuta kasnije, nekoliko ljudi iz obezbeđenja odlazi prema izlazu da bi se ubrzo vratili, poput neke vojne formacije iz crtaća Asteriksa i Obeliksa, sa Kojom u sredini. Možda je mislio da ga negde čekaju prikriveni EKV fanatici (a ima ih dosta!), da ga batinaju zbog ne tako pozitivne priče o Milanu Mladenoviću. Ipak, incidenta ni sinoć nije bilo.
Preko sat vremena fuzije bubnjeva i bas gitare vijorilo se rovovima Tvrđave. „Betmen, Mandrak, Fantom“, „Ako ti je glasno“, „Ah kakva sreća“, „Političari virusi“, uglavnom sve ono što je publika očekivala. Izostali su hitovi „Noise in fashion“, „I’ve got those technicolor eyes“ i „Buka u modi“, ali može im se oprostiti zbog toga, ipak dugo nisu bili ovde (ovo nije izgovor). Jedno je sigurno kod Discipline, njih ne može svako slušati. Ukoliko nekada slučajno zalutate na njihovu svirku, dobro se razmislite da li ćete se osećati prijatno ako vam posle u glavi neprestano odzvanja distorzirana bas deonica. Veče, kao i celu manifestaciju zatvorio je alternativni Noise iz Makedonije. U globali - jako slabo, da ne kažem žalosno. Ipak, da prospem malo lažne nade na sve ovo uz citat lepe oskarovke Vivien Leigh: „Na kraju krajeva, sutra je novi dan“ (samostalno pronaći srpski naslov filma, možda će biti jasnije).
 |
| Decokvaritelji |
Dobra stvar u celom ovogodišnjem memorijalu jeste bar to da su bendovi žanrovski bili drugačiji, tako da je svako mogao da čuje ono što mu se dopada. Uz nastup Kulturno Zabavnog Programa, ljutih pankera koju su premijerno nastupili sa trombonom, završio se prvi segment druge festivalske večeri. Revijalni deo otvoren je od strane prošlogodišnjih pobednika, benda Dok 7. Sve pohvale treba uputiti odličnoj mlađanoj publici koja je skakala, pravila šutke, i bodrila apsolutno sve bendove.
 | |||||
| Dok7 |
Svi su željno čekali Disciplinu Kičme, ali pre njih, svirao je indie rok trio The Combs. Oni su pružili doista kvalitetnu svirku, uz bacanje gitare, padanje na pod, skakanje u vis. Ako se samo malo potrudite, i dođete da oslušnete ovakve grupe, videćete da je Niš bomba puna kreativnosti i perspektivne energije. Za pobednika Čupinog memorijala 2011. proglašen je Sufferings The Price. Glasalo se između bendova i time je organizator pametno oslobodio sebe eventualnih špekulacija oko glasova. U pauzi nakon The Combsa primećujem da beogradskih headlinera nema, niti oko bine, niti u bekstejdžu. Par minuta kasnije, nekoliko ljudi iz obezbeđenja odlazi prema izlazu da bi se ubrzo vratili, poput neke vojne formacije iz crtaća Asteriksa i Obeliksa, sa Kojom u sredini. Možda je mislio da ga negde čekaju prikriveni EKV fanatici (a ima ih dosta!), da ga batinaju zbog ne tako pozitivne priče o Milanu Mladenoviću. Ipak, incidenta ni sinoć nije bilo.
 |
| Koja |
Preko sat vremena fuzije bubnjeva i bas gitare vijorilo se rovovima Tvrđave. „Betmen, Mandrak, Fantom“, „Ako ti je glasno“, „Ah kakva sreća“, „Političari virusi“, uglavnom sve ono što je publika očekivala. Izostali su hitovi „Noise in fashion“, „I’ve got those technicolor eyes“ i „Buka u modi“, ali može im se oprostiti zbog toga, ipak dugo nisu bili ovde (ovo nije izgovor). Jedno je sigurno kod Discipline, njih ne može svako slušati. Ukoliko nekada slučajno zalutate na njihovu svirku, dobro se razmislite da li ćete se osećati prijatno ako vam posle u glavi neprestano odzvanja distorzirana bas deonica. Veče, kao i celu manifestaciju zatvorio je alternativni Noise iz Makedonije. U globali - jako slabo, da ne kažem žalosno. Ipak, da prospem malo lažne nade na sve ovo uz citat lepe oskarovke Vivien Leigh: „Na kraju krajeva, sutra je novi dan“ (samostalno pronaći srpski naslov filma, možda će biti jasnije).
txt Nenad Cvetković Gile
foto Pixel Art, (jš slika ovde) / http://www.pixelartnis.tk/