Intervju Mentalna Smrt fanzin

V: Da dobro si opisao kako je nastao pa ako nekog zanima neka pročita recenziju. Moram te odmah na početku demantirati, naime ovo nije ni meni a ni Jurici prvi put da držimo svoje fanzine u rukama. Ja sam prije nekih 10 godina radio fanzin mada je ovo sad puno, ajmo reči kvalitetnije i ozbiljnije. Osječaj je uglavnom isti kao i onda, jednostavno si prezadovoljan kad u ruci držiš plod svog truda, pogotovo ako si zadovoljan sa izgledom sadržajem i ostalim kao ja sad sa ovim.

J: Da, kao što je Velač rekao, ovo nije prvi put da držimo svoj fanzin u rukama, ja više-manje(zadnje vrijeme manje) redovito izdajem fanzine zadnjih 7 godina...a kakav je osječaj? Meni osobno sa svakim fanzinom sve bolji i bolji, zadovoljstvo koje je prisutno sa izdanjem svakog broja samo još više raste iz godine u godinu kako ustrajem pri tome. Svako izdanje mi je novo iskustvo i suma svega kaj sam napravil i doživjel, te kaj sam naučil kroz određeno razdoblje. 

V: Ja sam zadovoljan dosadašnjim reakcijama, mada nemam još neku kompletnu sliku kako će ljudi reagirati na fanzin pošto je cijela ova priča još jako sviježa (podjelili/mijenjali smo tek nekih 15-ak komada). Prvi komentari su stizali naravno od prijatelja kojima smo podjelili fanzin i bili su uglavnom pozitivni. Zanimljiva je stvar da smo dobili i neke komentare i od ljudi koji uopče nisu pročitali fanzin, a čuli su nešto o sadržaju pa su se našli uvrijeđeni. Kada smo krenuli sa radom? E vidiš, to ni sam neznam jer je gomila materijala koja je u ovom broju nastala prije same ideje o ovom fanzinu. Kad smo se već i dogovorili da idemo to izbaciti, gotovo nitko nije ni znao da radimo na fanzinu sve dok nije bio završen pa zbog toga valjda nismo nailazili na nikakav otpor, odobravanje i sl. Odmah nakon objave na netu da je fanzin vani stižu i prve narudžbe, zahtjevi za trejd, evo ovo nam je već drugi intervju (kaj je meni skroz neobična stvar). Sve u svemu ja sam zadovoljan prvim reakcijama i podrškom koju dobivamo.

J: Zavisi kaj smatraš čitalaštvom, a kaj ljudima sa scene, i u čemu je uopće razlika? Iskreno da ti kažem nije mi jasna baš ta podjela. Malo se Velač zeznul, otišlo je više od 15-komada, prije bi bilo oko 30-ak, ali da, stvar je još prilično svježa, i zasad su reakcije puno bolje nego sam ja očekival, ljudi su stvarno zainteresirani za fanzin, sviđa im se način na koji pišemo, ljudima koji se spominju u fanzinu je drago pročitat o tim našim zajedničkim doživljanjima, odjednom sad mi odgovoramo na intervjue, čudno je to sve, stvarno nisam očekival tako dobre reakcije. Naravno bilo je i onih koji su se našli uvrijeđenima i vjerojatno će ih biti još, jer mogao si primjetiti da ne štedimo nikog, ali kaj češ, da ne pišemo na taj način nebi bili iskreni prema sebi. Kad smo krenuli s radom, to je znala samo skupina bliskih prijatelja, koji su svi odobravali ideju za stvaranjem novog fanzina, te s te strane nije bilo stvarno nikakvih problema, sve je išlo svojim tokom, a jedina prepreka je bila nedostatak vremena i gomile drugih obaveza. 

V: Mislim da danas fanzini više ne pomažu baš ništa za razvoj scene, na žalost. U pravu si ovo da su fanzini nekad više značili bendovima jer su uz koncerte fanzini bili jedino mjesto/medij gdje se moglo čuti za neki bend. Danas sve ima na internetu i nikome ne pada na pamet kupiti neki fanzin da sazna nešto o nekom bendu, a nije ni nama cilj upoznavat ljude s bendovima. Više je sve to danas zbog nekog gušta, zadovoljstva, kako ljudi koji prave fanzine tako i onih koji ih čitaju. Naravno nama je drago ako će neko nešto novo pročitati ili saznati iz našeg fanzina. Bendovi su ipak važniji, mislim jer da nema bendova nebi bilo ni koncerata, nebi se ljudi toliko družili, međusobno upoznavali itd.

J: Fanzini danas ne znače apsolutno ništa, nažalost. Nema više one magije kad si došel doma s hrpom fanzina i upijal svaku riječ, radil popise bendove o kojima si čital u fanzinima i očajnički nabavljal te bendove. Par klikova i imaš sve na dohvat ruke, nema benda koji nije na internetu. Istina, da bendovima je lakše se sad predstaviti, dogovoriti gigove, kontaktirati s ljudima koje zanima njihova glazba, ali fanzini su u cijeloj toj priči izgubili bilo kakvu ulogu. Sječam se kad sam pisal prvi broj fanzina...u njemu sam pisal o novostima sa "scene" i pisal datume koncerata, jer u to vrijeme još nije bilo toliko informacija, onda je to bil najzanimljiviji dio fanzina, danas bi tako nešto bilo jednostavno bezveze. Zato se mi u našem pisanju ne držimo detaljnog opisivanja kak je koji bend sviral, pa internet je pun snimaka svakog giga, nema smisla, nego se držimo totalno subjektivne strane svega, koja je ipak jedinstvena i odskače on onoga kaj se može naći na internetu i takve stvari su ono kaj je zanimljivo za čitati u fanzinima.

V: Moram biti iskren i priznati da baš i nema neke posebne suradnje sa ostalim fanzinašima, ali to je svakako jedna od stvari na kojima treba poraditi u bliskoj budućnosti. Ovo je ujedno i poziv svim fanzinašima da se jave, da mjenjamo zinove, surađujemo... Da istina je da autori fanzina cijene taj trud jer znaju kako cijela priča ide i kolko posla ima oko zina, ali uvijerio sam se u ovih nekoliko mjeseci da i bendovi dosta cijene fanzine i podržavaju nas.

J: Suradnja je nikakva, ne znam za Velača, al ja znam samo par ljudi koji su zadnje vrijeme pisali (ne znam dal još uvijek pišu) ali izgleda da smo mi fanzinaši ugrožena vrsta, iako bi ja rado trejdal zin i bil u kontaktu s ostalim autorima. Ne mislim da samo autori fanzina cijene taj trud, iako fanzini danas više nisu tako rašireni, još uvijek imaju neku vrijednost, pogotovo starijoj ekipi koja je odrastala na fanzinima, tak da bi prije rekel da trud cijene svi oni koji su živjeli uz fanzine, ne nužno i sami ih pisali, a mlađe generacije jednostavno ne kuže tu spiku, kaj njima znači neki fanzin, kad imaju youtube i facebook.

V: Kako se možda vidi i iz prethodnog pitanja ja nemam pojma o trenutačnom stanju na hrvatskoj fanzinaškoj sceni i da li ona uopće postoji kaj je stvarno tužno kad se sjetim 90ih i početka 2000ih kad je bilo više fanzina nego bendova, kad su se fanzini masovno kupovali, neznam nikog ko je u to vrijeme bio bilo kako povezan s pankom ili sa scenom, a da nije imao doma hrpu fanzina. Jednostavno su nestali pojavom ovog brzog interneta kad se sve pa i fanzini preselilo na mrežu. Možda ih i ima nekoliko, ali neznam dal redovno izlaze tako da ću ti kontakte ostati dužan za neki drugi put. Inače i jedan od glavnih razloga, barem s moje strane, zbog kojeg smo krenuli s ovim fanzinom je kronična nestašica papirnatih zinova i zasičenost tim internetom. Nadam se da će se ubrzo isti osječaj i nostalgija vratiti kod još nekih ljudi pa da se stanje na fanzinaškoj sceni popravi.

J: Hahahaha mislim da bi ja isto pitanje mogao i tebe pitati i zamoliti za kontakte ljudi koji još pišu. Nažalost na ovo ti ne mogu dati nikakav koristan odgovor. Mislim da već ima 2,3 godine kad sam zadnji put doma donesel neki lokalni zin, a da nije bil onaj koji ja radim, i stvarno mi je žao zbog toga. Svi prelaze na webzinove i sve je to super i praktično i brzo...ali meni nije to to. Pišem i ja webzin o filmu, ali to mi je tak usputno, pogledam film i napišem riječ dvije o njemu, ali osječaj zadovoljstva webzinom nije ni približan osječaju kad u rukama držiš zin.

V: sljedeći broj planiramo izdati vrlo brzo. Evo bili smo na nekim festivalima, koncertima (mislim da će toga biti opet najviše jer to i mi sami najviše volimo čitati u drugim fanzinima), imamo već i neki intervju (neću reči sa kojim bendom, nek bude iznenađenje), par ljudi je reklo da bi voljelo nekaj napisati, tak da će se opet skupiti dosta materijala, samo se nadam ne opet na 100 stranica ko u 1. broju jer nas poštarina ubija.

J: Znači sljedeći broj bi trebao izaći kroz koji mjesec, kad završi ljetna sezona festivala, a mi malo dođemo k sebi od svih koncerata i putovanja. Ovo ljeto je bilo dosta aktivno, prošli smo dosta toga, a ima još dosta planova i za festivale i koncerte, tako da će opet prevladavati riporti u istom stilu kao i u prvom broju, a konačno bi trebali krenuti i pijano/trezni riporti. A o čemu se radi u pijano/treznim riportima. Na jako puno koncerata Velač i ja idemo zajedno. On si voli popiti, a ja uopće ne pijem, i naši doživljaji koncerata su puno drugačiji, večinom jako zabavni (npr. sviraju dva benda, a on ih vidi tri i sl.) i mislim da bude takav način pisanja jako zanimljiv. Inače trebalo je toga biti i u prvom broju, ali je taman u to vrijeme kad smo zajedno hodali po koncertima Velač bil u apsitinencijskoj fazi hahaha. Broj intervjua planiramo smanjiti, nije nam to toliko napeto, 2,3 intervjua po izdanju i to je to. Recenzija bi trebalo biti više pošto se na festivalima nakupovalo svega i svačeg, i nakupilo se robe za slušat, a uvijek ima i izdanja na koja bi željeli ljudima obratiti pažnju, a i planiramo ubaciti razne teksove o stvarima koje nas muće, usrečuju, srde i sl. Za to materijali postoje, bar s moje strane, ali je iz prvog broja to izbačeno jednostavno zbog prevelike količine materijala. Uglavnom materijala bude, sad da li će opet biti 100-tinjak stranica ili ne, vidjet ćemo.

V: Da dobro si primjetio i sve kaj si naveo u recenziji stoji i svijesni smo tih nedostataka, neki su čak tu i namjerno, jer se nama tak više sviđa. Sve je to stvar ukusa pojedinca, neko voli kad više kaotičnije to sve izgleda, neko voli kad je sve na svome mjestu, neko voli čitati na dvije stranice kako je bend zvučao na koncertu, a nekog više zanima kako je protekao put i provod i sl. mi pokušavamo pisati da to ispada čim zanimljivije za pročitati, a sad dal u tome uspijevamo, vidjet ćemo po reakcijama čitatelja. Ubuduće ćemo probati još malo smanjiti slova, baš zbog ovog prije spomenutog smanjenja broja stranica i možda malo poraditi na dopunjavanju sadržaja.

J: Meni osobno se recenzija jako sviđa, i baš si uspio prave stvari spomenuti, pa da se sad odmah osvrnem na neke od nedostatak koje si naveo pošto sam ja zadužen za taj dizajnersko/tehnički dio. Slike u riportima...slika nema jednostavno zato jer ih nemamo. Teško je to za povjerovati danas, al od ekipe skoro nikad nitko ne nosi fotić, večina se planira napiti pa ne uzimaju fotiće da ih ne izgube ili ne strgaju, a ja jednostavno ne volim slikati, a niti nemam fotoaparat. Znači dok slika ima ubacimo pokoju, ali stvarno ih rijetko ima. A opet s druge strane materijala je puno, hrpa toga kaj je napisano je izbačeno da bi uspjeli sve ugurat u 100 stranica (planirali smo napravit zin od 60-ak stranica) pa ubacivanje puno slika baš i nebi imalo smisla. Mi se trudimo to čim bolje vizualizirati pisanjem hahaha. Kaj se tiče čitljivosti, spomenuo si da neki djelovi nisu baš pregledni gdje nešto završava, a gdje nešto počinje. Odgovor na to je također ušteda na prostoru, u jednu ruku, a u drugu da se meni, a i Velaču, jednostavno tako više sviđa i kod prijeloma sam odabrao takav izgled. Ne bi htio da do počne izgledati profesionalno i preozbiljno jer to povlači da izgleda i sterlino. Iako da budem iskren, na nekim mjestima sam napravio greške, i stvarno su premali razmaci, a bilo je i još sitnih greškica kod prijeloma (npr. Nonsense recenzija) koje kasnije nisam htio ispravljati jer su mi izgledale baš simpatične.

V: ja sam tako reči od uvijek cijenio fanzine i ljude koji ih rade. Uvijek mi je bila zanimljiva ta cijela priča oko fanzina, a i kako sam već spomenuo na početku nije nam ovo prvi put da radimo fanzine, tak da se u tom pogledu nije puno toga promjenilo. Evo naučio sam da je poštarina mnogo skuplja nego nekad, heheh.. a o fanzinaškoj muci kaj se tiče slaganja zina i sl. će ti valjda Jurica reči jer je on zadužen za te stvari.

Za kraj još samo da ti se zahvalim na podršci i prilici da se predstavimo, ne samo nama nego vidim na vašem web zinu da svi novi papirnati fanzini dobivaju punu podršku. Pozdrav i živjeli!

J: Obojica o fanzinaškoj muci učimo već godinama tako da niti sad nije ništa lakše niti teže. Ista stvar je i s ljudima koji pišu fanzine. Od mene samo najveći rispekt, i čak ako mi se fanzin ne sviđa i ako su stavovi autora totalno drugačiji i suprotni mojima(dobro ajde osim ako se baš ne radi o ekstremnim razilaženjima u stavu) opet rispekt na trudu. E da, naučil sam nešto...u Varaždinu je jako teško nabaviti 30 praznih kazeta, ja sam uspio samo 27 haha. Kaj se posla oko stvaranja zina tiče...pisanje je meni najlakši, ustvari najbezbolniji dio, a kaj se tiče ostalih tehnikalija, bilo je par neprospavanih noći kod prijeloma ali sve to vrijedi kad konačno isprintaš finalnu verziju kojom si zadovoljan. Nekad smo izrezivali stvari i lijepili na papir pa kopirali, danas se koristimo računalom...kad zbrojim sve pluseve i minuse nekak mi dojde na isto, i dalje je tu puno posla i muke, ali na kraju se sav trud isplati.

Pa za kraj od mene isto zahvala za recenziju i priliku da predstavimo naš zin, drago mi je da ima još ljudi koji su toliko strastveni prema fanzinima, i super mi je što dajete toliku podršku fanzinima. Svaka čast na tome...nego da ja tebe pitam (ovo je valjda profesionalna deformacija hahaha)...kad će Helly Cherry print zin hehe?

Pozdrav, budite dobri i pazite prek ceste!