Ima dobrih i loših knjiga. Ima dobrih knjiga u kojima uživate i onih u kojima manje uživate, iako su dobre. Ima i lošijih knjiga u kojima uživate. Ali, retko se poklopi da je knjiga sjajno napisana i da pruža maksimalno uživanje.
Takav je Expiration Date.
Ovo nije prvi Svirzinski sa kojim sam se sreo. Prvi je bio Secret Dead Men. A to je ujedno i njegov prvi roman. Bila je to simpatična knjiga koja nije ostavila neki bitniji trag. Međutim, Expiration Date je po svim najavama trebalo da isporuči na svim nivoima. Što je i učinio.
Svirzinski spada u grupu novijih pisaca svaštara koji pišu po dva-tri romana godišnje, u koju spada i Čarli Hjuston, o kom sam već pisao. Kad već toliko pišete, logično je i da napredujete. I kod Svirzinskog je napredak očigledan. Očigledan.
Ono što prvo pada u oči je stil. Svirzinski kao i u prvom romanu piše opušteno, ćaskajući, sa puno topline, ali sada sa mnogo više umeća. I dalje je to stripovski način pisanja, ali na najvišem nivou, što je samo pohvala.
Nisam fan romana, filmova... koji se bave putovanjem kroz vreme. Ako već mora da bude ta tema, opet ću radije, mada nerado, odabrati film. Ali, Svirzinski uspeva da ispripoveda priču koja je zapravo noar koji se dešava kroz vremenski period od nekoliko decenija i to noar koji nikako drugačije nije mogao da bude izveden. A čak i samo putovanje kroz vreme nije baš samo... putovanje kroz vreme.
Sama priča je prosta. Propali pisac-novinar se vraća u rodno mesto, tačnije u stan svog dede. Zaboli ga glava, pa popije bajati lek i... recimo da to nije samo bajati lek.
Zaplet će se zatim munjevito odvijati tako da nećete imati previše vremena za pauze. Ako vam se roman dopadne – a verujem da hoće – pročitaćete ga u dahu, što znači za dan, najviše.
Uticaj filmova, serija i stripova na Svirzinskog je očigledan. Ali, da se ne zavaravamo, ti medijumi su potpuno različiti, ma koliko na prvi pogled delovali slično i samo najveći uspevaju da prenesu zakone jednog u drugi. Svirzinski je jedan od njih. Dijalozi su često predobri da budu stvarni. Kao i Hjuston i Svirzinski gotovo radikalno unapređuje dijaloge: samo što on retko koristi didaskalije i ostavlja vas da po tonu, sadržaju i načinu govora raspoznate ko šta govori. Što, verujte, uopšte nije tako teško.
Rešenja koja nam se nude u Expiration Date su sva od reda fenomenalna. A treba naglasiti da ovo nije priča o jednom putniku kroz vreme, već o više njih koji u različitim vremenskim periodima i iznova i iznova šetaju u prošlost i... naravno, nešto menjaju u sadašnjosti.
Tako da imate noar u jednom apsolutno nestabilnom svetu koji se često menja.
Ono što meni lično jako prija kod Svirzinskog je što na jako malo strana ne samo što uspeva da ispripoveda kompleksnu priču, već uspeva da svakom pa čak i najnebitnijem liku da dovoljno života da on ne izgleda kao silueta. To ne polazi za rukom ni nekim veeelikim piscima na mnogo više strana.
Najnoviji roman Fun & Games takođe puno obećava, a čim se Amazon potrudi da mi ga dostavi, javljam da li je podjednakog kvaliteta. Svirzinski, koji je inače jako aktivan na Twitteru, organizovao je i zanimljivu nagradnu igru za sve koji priorderuju roman. Svako dobija razglednicu sa najrazličitijih lokacija na koje će autor putovati tokom turneje za promociju romana. Oni srećniji, dobiće još ponešto.
Kao najgori fan, ja se zadovoljavam i razglednicom. Od ovakvog pisca i to je dovoljno.
Svirzinski, srećna turneja i još puno dobrih knjiga.
Željko Obrenović