Goblini, Cepeni Ćunci u Nišu

Okej, za Gobline i da ne znate od ranije, poslednja dva leta se tolika prašina digla i sada verujem da i vrapci na grani znaju makar osnovno. Tako da se ne bih previše zadržavao na značaju Goblina, ponovno okupljanje, zašto, treba li nam to uopšte isl. Sudeći po onome što su prošlog i ovog leta pokazali, ipak nam je trebalo ovako nešto. I to mnogo. Ljudi prosto jesu željni ovakvog zvuka i nije čudo što su im koncerti puni a amosfera ključa. Pričam sa nekim ljudima i onako u zajebanciji ide priča da najavljeni koncert iščekuju kao „davno obećani seks posle duge apstinencije“, desiće se sigurno i biće dobro, predobro, napaljeno, prepaljeno ali kratko traje...

Predigra je bila u vidu Cepenih Ćunaka (ime zapravo znači Pocepani Čunci), momci po stažu godinu dana stariji od Goblina. Bend dolazi iz Ladovce (okolina Vlasotinca), i u jugoistočnoj Srbiji ima kultni status atrakcije iz malog mesta. I zaista ovde u Nišu znaju da se kejom (lokalno okupljanje „čupavaca“) zaore njihove pesme: „Zbogom ostaj generacijo“, „Bugarska politika“, „S’momcima...“. Čak ih se i ja sećam od pre jedno 15 godina i nastupa na nekom Ćuprijskom festivalu. Polučasovni nastup je bio korektan, definitivno imaju svoju publiku koja ih horski prati, no čini mi se da je ipak tek na pola njihovog nastupa Banovina krenula da se puni. Slušajući ovaj bend nismo mogli da se otmemo utisku da su mogli da naprave daleko veću priču da su možda iz nekog većeg mesta.

Usledila je kratka pauza koju prekida Golub na bini, koga ubrzo prate ostali momci iz benda. Kreću prvi stihovi "O, kako bih voleo da si tu" i horsko pevanje pesme „Anja, volim te“, nakon čega kreće opšte ludilo koje je trajalo,...huh pa ne znam sad koliko vremenski ali su svakako svirali 27 pesama. Ređale su se "Nagrada", "dr Hofman", "Dan Posle". "Daleki put", "Sam-phone-glas", "Ona", i... prosto, sve što ste očekivali da čujete, mogli ste čuti te večeri. Ono što je na nas ostavilo utisak je svakako neverovatna energija kojom bend zrači. Iako je Niš bio poslednji dan turneje, na ovim ljudima se to opšte nije videlo jer su davali sebe u potpunosti, a na licima im se prosto videlo koliko im je drago što se sve ovo oko ponovnog okupljanja dešava. Verovatno ih je dodatno i sama publika inspirisala, jer je podrška zaista bila neverovatna: horsko pevanje, skakanje, polivanje pivom, nošenje kroz publiku, šutiranje (ja davno nisam video solidarnije „divljanje“ pankera, e to je pank, solidarno skakanje bez cokula u glavu i agresije). Još jedan plus ide obezbeđenju koje je na korektan, neagresivan način vraćalo ljude sa bine pa je i Golub u jednom trenutku prokomentarisao sa osmehom „ovo je najnežnije skidanje sa bine koje sam ikada video“. Što se nas lično, tiče obezbeđenje na ovakvim manifestacijama i nije baš potrebno jer ne postoje ovde neke VIP isl zvezde koje bi bile „očerupane“ od strane fanova, ali mi se čini da Banovina kao prostor insistira na tome kao uslov da se rade koncerti.

Hajde da se još malo osvrnemo na repertoar. Našle su se tu: "Ima nas", "Privatni rat", "LSD se vraća kući", "U magnevenju", "Na ivici", "Petra", „Luna“ (sa prosto fenomenalnim txtom protiv droga), „Ovde je kraj“, a onda je usledio bis sa "Ne trebam nikome", "Tamara", opet "Anja, volim te" i "Za Lorenu". I onda je zaista bio kraj. U kasnijem razgovoru sa ljudima nismo naišli ni na jedan loš komentar, a lično nama je ovo ušlo u top5 koncerata ove godine. Hvala Rock N' Roller Promotion-u na sjajnoj organizaciji. Koncert i jeste bio kao dugoočekivani seks posle duge apstinencije, samo smo izdržali duže ;o) na sveopšte zadovoljstvo.