From the Olden Vault (39)

Ova grčka artsy drama je dobila podršku i simpatije širom sveta , što me je nagnalo da joj dam šansu. Početak je standardan nepovez ali kako priča odmiče, osnovne postavke postaju jasne. Vizuelni stil je sveden, možda i previše, što možda ima veze sa pomenutim art pristupom. Alegorija o vlasti i izolaciji je jasna, ali ostalo...pa, videćete. U filmu ima i dosta erotskih scena, koje ne znam čim tačno da pravdam. Shock value? U suštini, prosek, može se pogledati, ali glavni utisak je da je premisa mogla biti mnogo bolje iskorišćena. 7/10

JJ Abrams i Spilberg na jednom projektu. Cool, huh? Vanzemaljci i deca u jednom filmu, stoga sam očekivao holivudsko proseravanje par ekselans, mada je u istoriji bilo dobrih varijacija na tu temu, npr. Space Children je odličan primer kako sve to može da da lep, utegnut i inteligentan film. Pored blokbaster pečata, ovaj film ima vremena da se brine za likove, radnju, nudi dobre performanse uglavnom manje poznatih glumaca, i daje eye-candy i lepo, ali ne i preterano korišćenje spec efekata. Radnja drži pažnju i ide logično i kako valja do pred sam zašećeren kraj, koji bi mogao da bude nešto drukčiji i manje naivan, ali šta ste drugo od Spilburgera očekivali? U suštini, pola sf, pola omladinski film, ovo čini finu i prijemčivu kombinaciju za sve uzraste. 8/10

Aykroyd je jedan od najharizmatičnijih komičara ikada, i ovo je jedan skroz fin showcase toga. Doduše, ovo nije 100% smehotres, ima i ozbiljnijeg pristupa tu i tamo, ali, kada je Den na ekranu, he really takes the show. Za sve Aykroyd zaluđenike: 8/10

Moja glavna zamerka je to što ne postoji ništa što čini ovaj film nadprosečnim. Clive Owen je dobar, priča koja delimično nadgrađuje klasičan politički triler takođe, ali to je od prilike to. Nema detaljnije gradnje likova, i sve je u funkciji reprodukcije žanrovskog klišea, koji lišen high class političke intrigantnosti hladnoratovskog, ali i post-hladnoratovskog miljea lišava sebe i one rudimentarne uzbudljivosti. The trill is gone, što reče neko. 6.5/10

Visoko producirano i dobro odglumljeno NIŠTA, bi mogao biti dobar opis ovog ispraznog i krajnje anti-katarzičnog primera banalnosti današnjeg Holivuda. Jedino što je u liniji sa glupavim i neprivilačnim glavnim likom su njegove kvazi dogodovštine, u stvari vinjete, ukrasi, bez esencije, i povezanosti sa njegovim moralnim i drugim tegobama. On je nemoćan, i da se primetiti, kao derište gaca kroz blato svog života. Da li on nešto želi? Da li se on iskupljuje? Ne, on posrće, i pokazuje da je sve svoje nedaće u suštini i zaslužio. A ovaj film zaslužuje ovo: 2/10

Dosadno. Nadmeno-intelektualno. Sranje. Tako je, ovaj Šveđanin me ič i ama baš uopšte nije dojmio. Glavna reč je kojom ovaj film odiše je: samo-zadovoljnost. Prosto vidim gomile kritičara koji svršavaju nad ovim lošim izgovorom za film. Glavna stvar i poenta filma je da priča priču, i to dobru ako je ikako moguće. Džaba sve kad nema koherentne i zanimljive priče. Ova priča je totalni antipod zanimljivosti. A tek likovi. Kao da je režiser želeo da likovi budu što ružniji, ljigaviji, isprazniji, gadne ljuske pune kukumavčenja i nemoći. Ne mogu da zamislim ko bi trošio vreme na ovo. 0/10

Dve reči: neopravdan hajp. Čak i u svojim najnaivnijim momentima, filmovi sa superherojima su imali opravdanje: slali su univerzalnu poruku. Ta poruka je ovde izostala. Naivnost je loše opravdana, a akcija tek uzgredna i pored toga što je zadovoljavajuća, ne daje potpuno dobru antitežu drami. E, da, Nikolas Kejdž je iritantniji nego ikada. Dumbass. 4/10

Bla. Mrzim ovakve filmove. Na izgled sve izgleda odlično, ali se ispostavlja da je ovo film sa apsolutno nimalo magije u sebi. Bukvalno ceo film sam očekivao da se desi nešto zaista zanimljivo. Glavna dva lika su predosadni. Soundtrack smrdi. Fuck this. P.s. nije nula samo zbog ovoga: http://www.youtube.com/watch?v=C3Fs5x8Sf-4

1/10

Realno, da ovo nema veze sa Robert Anton Wilsonom, ne bih mu dao ni 5 minuta pažnje. U pitanju je u suštini solidna priča o grupici mladih hakera koji su sarađivali sa KGB-om. Likovi su ok, cela priča o broju 23 i RAWu je fino integrisana u film, ali imam par zamerki. Prevelik je realizam iskorišćen u priči, i, pošto je nemački film u pitanju, nema šljaštećih sf efekata ili superstarova. To u suštini nije loše, ali prenaglašen dramski aspekt smeta u ispunjavanju svih dimenzija storyline-a. Takođe sam očekivao više naglašen element teorija zavere, koji je ovde, osim cele priče o Illuminatima koji vladaju svetom, dosta zanemaren. Kraj je atipičan i pesimističan, što pozdravljam, ali stavlja nezadovoljavajuću i nezaokružujuću tačku na celu priču. U suštini, može da se pogleda, priča vozi dok film traje, ali ne očekujte da ćete se ovome vraćati u budućnosti. 7/10

Go download a porno instead of watching this holiwoodized piece of shiet. 0/10