Ummon je stigao zajedno sa Glaukom Synod koje ste možda već overili. Dolaze sa iste etikete Visceral Circuitry. Donekle se radi o sličnom projektu. I sličan imam “problem” kao sa GS, ne mogu da se odredim da li ja ovo volim ili ne. Definitivno Ummon poseduje nešto što vas tera da im date šansu i odslušate do kraja šta imaju da kažu, ali sa druge strane programirani bubnjevi mogu da zasmetaju. Možda ovih 16 i kusur minuta nije dovoljno da bi se stekla prava slika i više bih voleo da su se malo strpili i objavili pun album, ovako mi sve ostaje nekako nedorečeno i kratko. Ono što bih svakako pohvalio je vokal koji se na žalost javlja samo u poslednjoj “Children of Boredom” pesmi za koji ujedno mislim i da je najbolja na ovom izdanju i zbog koje bih želeo da Ummonu date šansu a to možete učiniti na myspace.com/ummonism
Predrag